Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, usvojenom u maju prošle godine, svi koji su na teritoriji republike gradili (i izgradili) objekte bez prethodno dobijene dozvole, imali su rok od 6 meseci da ih prijave organu uprave nadležnom za izdavanje dozvole.Uz prijavu je trebalo dostaviti i geodetski snimak parcele i objekta na njemu, kao i dokaz o pravu svojine, ili zakupa zemljišta. Prema Zakonu dozvolu svakako nisu mogli dobiti oni objekti koji se nalaze na zaštićenim područjima ili na bilo koji način ugrožavaju vitalni interes, odnosno infrastrukturu grada ili naselja. Takvih objekata je, prema nekim procenama, oko 10 do 15 odsto od ukupno (opet po slobodnoj proceni) oko milion nelegalizovanih objekata u Srbiji. dva meseca po isteku roka za prijavljivanje kako je propisano Zakonom, vlasnici su trebali da znaju može li se objekat legalizovati ili ne, a onda im je sledovalo da urade projekat i da “regulišu obaveze sa Direkcijom za građevinsko zemljište”, odnosno da – plate.
Skoro godinu dana kasnije posetili smo odeljenje za urbanizam u valjevskoj opštini i saznali.
Vesna
Iz Ministarstva za kapitalne investicije bilo je nagoveštaja o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, a o produžetku rokova za legalizaciju pričalo se samo u medijima, jer u Odeljenje za urbanizam ništa zvanično nije stiglo
Vesna
Ono što građane priliko legalizacije najviše zanima je cena za komunalno opremanje. U Valjevu ne postoji cena po zonama, već se naplata vrši po kriterijumu opremljenosti zemljišta.
Vesna
Pored cene za komunalnu opremljenost, građani još plaćaju takse u zemljišnim knjigama ili Katastru, kao i cenu
izrade projektne dokumentacije u nekom od projektnih biroa. e u zemljišnim knjigama ili Katastru, kao i cenu
izrade projektne dokumentacije u nekom od projektnih biroa.@@@
