“Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima” kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima. Rođenjem i prvim trenutcima života čovek poseduje ljudska prava. Ona su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata.
Savremena međunarodna regulativa ljudskih sloboda i prava započinje Poveljom Ujedinjenih nacija 1945. godine. Povelja kao jedan od globalnih ciljeva UN proglašava i definiše nužnost saradnje među državama radi rešavanja “međunarodnih problema ekonomske, socijalne, kulturne ili humanitarne prirode i unapređivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru”, što stoji u prvom članu.
Svi članovi Ujedinjenih nacija Poveljom su obavezani na pojedinačne i zajedničke akciju sa ciljem stvaranja uslova stabilnosti i blagostanja neophodnih za miroljubive i prijateljske odnose između naroda, zasnovane na poštovanju načela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda.
Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima proglašena je 10. decembra 1948. zbog čega se ovaj datum obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava.
Kao i svake godine, UN Visoki Komesarijat za ljudska prava (UN OHCHR), Misija u Srbiji i Crnoj Gori, obeležiće 10. decembar, Medjunarodni Dan ljudskih prava, nizom aktivnosti u Beogradu i širom Srbije. U 18 gradova u Srbiji 10. decembar obeležiće se kroz projekat “Drvo života”. Sadnica drveta najpre su bile postavljane na gradskim trgovima, a građani su mogli da okite “drvo života” komadićima papida sa ispisannim porukama o ljudskim pravima. Nakon toga “drvo života” u Valjevu zasađeno je na zelenoj površini iza Narodnog muzeja.
ljudskim pravima. Nakon toga “drvo života” u Valjevu zasađeno je na zelenoj površini iza Narodnog muzeja.
@@@
