Екошум покреће иницијативу за измену и допуну члана 68а Закона о заштити природе, којом тражи да формирање Савета корисника заштићеног подручја постане обавеза управљача, као и да локална заједница добије већу улогу у управљању заштићеним природним добрима.
Како наводе, Закон тренутно прописује да управљач „може основати Савет корисника заштићеног подручја“, а Екошума предлаже да реч „може“ буде замењена формулацијом „дужан је“.
„Ако је законодавац већ препознао потребу да локално становништво и корисници заштићеног подручја учествују у његовој заштити и одрживом коришћењу, онда оснивање Савета корисника не сме зависити од добре воље управљача“, наводи се у образложењу иницијативе.
Екошум предлаже и проширење улоге Савета корисника. Према њиховом предлогу, управљач би био у обавези да Савет редовно и благовремено информише о плановима управљања, заштити од пожара, одржавању путева и противпожарних путева, мерама заштите шума, планираним радовима, стању природних вредности и другим активностима које могу имати значајан утицај на заштићено подручје.
Предлог предвиђа и да Савет може да разматра извештаје о реализацији планова и програма и поставља питања управљачу, док би управљач био дужан да се писаним путем изјасни о препорукама и предлозима Савета. Тражи се и редовно одржавање седница, као и јавна доступност записника, препорука и одговора управљача.
Као један од разлога за покретање иницијативе Екошум наводи велики пожар у Делиблатској пешчари, који је, према њиховој оцени, показао колико је важно да локално становништво буде укључено и информисано о стању заштићених подручја и превентивним мерама.
У Удружењу Екошум сматрају да људи који живе у близини или унутар заштићених подручја често први уочавају проблеме на терену – од непроходних путева и неодржаваних противпожарних пруга до нагомилане суве биомасе и других потенцијалних ризика.
Истичу да Савет корисника не би преузимао стручну нити законску одговорност управљача, већ би представљао „корективни механизам, систем раног упозоравања и везу између локалне заједнице, стручне јавности и управљача“.
„Локална заједница не сме бити само неми посматрач управљања заштићеним подручјем, већ активни учесник у његовој заштити“, поручују из Екошума.
