Možda su za arsen, kadmijum, nikl i cink ipak presudne diplome onih koji na njih ukazuju. A možda je dovoljno otvoriti zvanični Katastar rudarskog otpada Srbije i pročitati šta u njemu piše o Bobiji.
U tom zvaničnom dokumentu postoji posebna lokacija JRO 113 – Bobija. Rađena su uzorkovanja i laboratorijske analize površinskih voda i zemljišta/rudarskog otpada, a rezultati su poređeni sa referentnim vrednostima iz domaćih i međunarodnih standarda.I rezultati baš i nisu materijal za podsmeh.U površinskim vodama zabeležena su prekoračenja za više analiziranih parametara, među kojima su kadmijum, nikl, cink, sulfati, bakar i arsen.
Ali možda još više od rezultata govore zvanične preporuke za Bobiju:
– postaviti znakove upozorenja;
– kontrolisati pristup;
– premestiti planinarsku stazu da ne prolazi kroz područje rudnika;
– sprovoditi redovne kontrole i inspekcije;– kontrolisati površinske vode;
– sprečiti korišćenje tih voda za ljudsku upotrebu i navodnjavanje.
Dakle, nije baš da je neko pogledao potok, napravio fotografiju za Facebook i proglasio ekološku katastrofu.
Neko je uzorkovao.
Neko je analizirao.
Neko je rezultate uporedio sa propisanim vrednostima.
I neko je, na osnovu toga, napisao ove preporuke.
Naravno da su za stručno tumačenje zagađenja potrebni stručnjaci. Oni treba da utvrde šta je prisutno, u kojim koncentracijama, odakle potiče, kakav rizik predstavlja i šta treba preduzeti.Ali čoveku nije potrebna diploma da pročita njihove rezultate.
Niti mu je potrebno formalno obrazovanje da postavi sasvim logično pitanje:Ako nema razloga za zabrinutost, zašto zvanični dokument preporučuje znakove upozorenja, kontrolu pristupa, kontrolu voda, zabranu njihove upotrebe i izmeštanje planinarske staze?
Možda bi zato, pre nego što počnemo da proveravamo diplome ljudi koji postavljaju pitanja o Bobiji, bilo korisnije da proverimo šta o Bobiji piše u zvaničnim dokumentima.
Jer CV građanina ne menja hemijski sastav vode.
A ni diploma ne čini arsen manje prisutnim. Прикажи мање
