Prirodne vrednosti Valjevskih planina nisu otkrivene tek sa pojavom rudarskih istraživanja. O Medvedniku i Jablaniku postoje stručni podaci decenijama, dok najnovija istraživanja pokazuju da ovaj prostor još nije ni približno do kraja istražen.
Još 1958. godine objavljen je stručni rad „Flora Jablanika i Medvednika, sa osvrtom na vegetaciju“, a literatura za ovo područje beleži i veoma retke šumske zajednice.
Godine 2011., tokom manje od dve nedelje terenskog istraživanja na samo sedam lokaliteta Medvednika i Jablanika, evidentirano je 116 taksona gljiva, među kojima vrste sa tadašnjih lista zaštite i crvenih lista. Autorka je pritom naglasila da rezultati nisu konačni i da je za pouzdano poznavanje ovog biodiverziteta potrebno višegodišnje istraživanje u različitim sezonama.
Petnaest godina kasnije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu izradio je za organizaciju OSNA izveštaj o biodiverzitetu područja starog rudnika barita, istražnih polja kompanije „Konstantin Resources“ i šire zone uticaja.
U analiziranom prostoru od približno 900 km², koji daje širi kontekst rudarskih istraživanja i ovog dela Valjevskih planina, evidentirana su 333 zaštićena taksona, 54 endemska, reliktna i retka taksona i 17 Natura 2000 tipova staništa. Za ta staništa se u izveštaju navodi i da će u određenoj meri biti izložena negativnim uticajima planiranih aktivnosti.
A onda su tokom leta 2026. istraživači otišli neposredno na Medvednik.Veliki teren BID „Josif Pančić“ okupio je oko 70 učesnika iz 11 istraživačkih sekcija. Za samo osam dana pronađene su brojne retke i strogo zaštićene vrste. Među upečatljivijim nalazima je retki pauk Heliophanus camtschadalicus, koji, prema istraživačima, u Srbiji nije bio zabeležen od 1923. godine, kao i čak 47 vrsta leptira, približno četvrtina vrsta poznatih u Srbiji. Zabeleženi su suri orao, strogo zaštićeni vodozemci i gmizavci, a pronađeni su i tragovi mrkog medveda. Istraživači navode da je Medvednik izabran upravo zbog nedostatka podataka o njegovoj prirodi i potencijalnog otvaranja rudnika u blizini.
Hronologija je zato važna:
1958. – podaci o flori i vegetaciji.2011.
– 116 taksona gljiva na Medvedniku i Jablaniku.
2026. – 333 zaštićena taksona i 17 Natura 2000 tipova staništa u široj zoni rudarskih istraživanja.
Leto 2026. – novi nalazi retkih i strogo zaštićenih vrsta neposredno na Medvedniku.
Ovi podaci se ne mogu jednostavno sabirati, niti su Medvednik, Jablanik i Bobija podjednako istraženi. Ali zajedno pokazuju nešto što je teško zanemariti: prirodne vrednosti ovog prostora dokumentuju se decenijama, dok nova istraživanja i dalje donose nova saznanja.
Zato nedovoljna istraženost ne može biti argument da prirodnih vrednosti nema. Naprotiv, ona je razlog da Medvednik, Jablanik i Bobija budu temeljno stručno istraženi i valorizovani za zaštitu, posebno sada kada se ovaj prostor suočava sa rudarskim istraživanjima.Pitanje zato nije koliko još vrsta moramo pronaći da bismo dokazali da ove planine vrede.Pitanje je hoćemo li ih istražiti i zaštititi na vreme – ili ćemo o njihovoj vrednosti govoriti tek kada deo onoga što je trebalo zaštititi više ne bude postojao.
Foto: Biološko istraživačko društvo „Josif Pančić”
