Uništavanje šuma na Divčibarama više se ne može pravdati neznanjem ili floskulama o „razvoju turizma“. Ono što je na delu jeste sistematski urbicid i ekocid, sproveden kroz svesno kršenje planskih dokumenata, zakona i struke, uz direktnu saglasnost nadležnih institucija.
Privatni interes iznad zakona: Kako su obavezujući uslovi zaštite prirode „isparili“ iz plana za Divčibare?
Zavod za zaštitu prirode Srbije je Rešenjem br. 020-2012/4 od 7. septembra 2021. godine postavio jasan imperativ za izradu Plana generalne regulacije Divčibara: izgradnja je dozvoljena isključivo na zemljištu bez šumske vegetacije, uz nultu toleranciju za seču grupisanih ili pojedinačnih stabala. S obzirom na to da su Divčibare deo ekološke mreže „Valjevske planine“, ovi uslovi po zakonu nisu savetodavni, već obavezujući.
Ipak, izgleda da su nezakonitosti opet na delu. Iako su ovi uslovi bili uneti u sve nacrte Izmena i dopuna Plana generalne regulacije (PGR) tokom javnih uvida (2021–2022), oni su „volšebno“ nestali posle javnog uvida iz finalne verzije koju je Skupština grada Valjeva usvojila 14. septembra 2022. godine. Rezultat? Privatni kapital je brutalno potisnuo javni interes. Dok važeći PGR formalno proklamuje očuvanje šumskog zemljišta, bageri na terenu to svakodnevno demantuju. Postavlja se ključno pitanje: kako je moguće da su izdati lokacijski uslovi i građevinske dozvole koje ignorišu važeće uslove Zavoda? Ako su oba dokumenta na snazi, a u direktnoj su koliziji, jasno je da je ovo proces koji zahteva hitnu reakciju nadležnih državnih organa.
I na kraju pitanje: da li je Plan generalne regulacije Divčibara urađen u skladu sa propisima i kako se sprovodi!
Šta je šuma: definicija za investitore
Zakon o šumama prepoznaje realnost na terenu pa definiše šta je šuma: šuma je svaka površina pod drvećem veća od 5 ari, bez obzira na to kako se vodi u papirima. Međutim, Uprava za šume sprovodi opasnu institucionalnu manipulaciju: oni investitorima i drugima izdaju mišljenja po kojima se „šumom“ smatra samo ono što je u katastru upisano kao šuma.
Ovo je vrlo opasno budući da se ogroman deo maljenskih šuma u katastru vodi kao livada ili pašnjak, tako da ovakvim tumačenjem te šume preko noći postaju „nevidljive“ za zakon. Time se uništavanju šuma na širem području Divčibara otvaraju vrata kroz bespravnu seču šume bez kazne jer se formalno ne smatra šumom, pa odredbe o zaštiti više ne važe. A šire područje Divčibara je zaštićeno područje – PIO „Maljen“. Rezultat je poražavajući: netačni papiri su postali jači od stvarnosti na terenu, što direktno legalizuje ekocid na Divčibarama, a i širem području Maljena.
Takođe se postavlja pitanje kako Uprava za šume dozvoljava promenu namene šume radi gradnje ako postoje uslovi Zavoda koji zabranjuju čak i seču pojedinačnih stabala za gradnju. Ili su uslovi Zavoda za zaštitu prirode Srbije samo puka formalnost.
Gazdovanje gradskim šumama bez plana
Poseban apsurd predstavlja upravljanje gradskim šumama na području Divčibara kojima gazduje preduzeće „Agrorazvoj“. Prema Zakonu o šumama, svako pravno lice, korisnik ili vlasnik šume mora upravljati na osnovu desetogodišnjeg plana (osnove) koji usvaja Ministarstvo.
„Agrorazvoj“ ovu osnovu nema. Postavlja se elementarno pitanje: kako se može gazdovati u skladu sa planom koji ne postoji? Dok šuma vidno propada, a zaraze se šire zbog izostanka nege, zbog neuklanjanja bolesnih stabala… nadležni ostaju nemi. Ovo nije samo nemar, već potpuno odsustvo stručne kontrole nad javnim dobrom. A potkornjaci rade svoj deo posla, uništavajući stablo po stablo…
Vreme za „ispravljanje grešaka“ je isteklo – vreme je za odgovornost
Divčibare su postale turistički centar upravo zahvaljujući prirodi, a ne betonu. Ako se šuma pretvori u gradilište, a propisi u mrtvo slovo na papiru, izgubićemo mikroklimu, zaustaviti turizam i trajno razoriti ekosistem.
Svako dalje ćutanje ili potpisivanje dozvola koje ignorišu stanje na terenu i propise, jeste direktno saučesništvo u uništavanju Divčibara. Uništena šuma se ne vraća dekretom; za njen oporavak su potrebne decenije koje ova destinacija više nema.
Predsednik Asocijacije
dipl. ing. šumarstva
Dragić Tomić
