Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se svuda u svetu 10. decembra i to od 1950. godine na dan kada je dve godine ranije potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, kojom je prvi put u istoriji čovečanstva priznato pravo svih ljudi na „život, slobodu i sigurnost bez ikakvih razlika“. Ovim dokumentom je istaknuto da su ljudska prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.
Inače, Univerzalna deklaracija je dokument koji je zasnovan na tradiciji civilnog društva i polazi od toga da su svi ljudi rođeni „slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima, a rođenjem i prvim trenucima života čovek poseduje ljudska prava koja su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata“.
Sporazum o ljudskim pravima okvirno čine ukupno tridesetak članova, a za najznačajnije se smatraju pravo na život, slobodu i sigurnost ličnosti, pravo na obrazovanje, lekarsku negu, zaposlenje, socijalnu sigurnost, slobodu od torture, sloboda mišljenja, veroispovesti i druga.
U Republici Srbiji ljudska prava regulisana su Ustavom Republike Srbije kao najvišim pravnim aktom i drugim sistemskim zakonima.
I ovogodišnje obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava odnosi se na pandemiju COVID-19 i usredsređuje se na potrebu za izgradnju boljeg društva. Naglašava se da ljudska prava moraju biti u središtu sveta nakon COVID-19. Kriza koja je prouzrokovana navedenom pandemijom podstaknuta je produbljivanjem siromaštva, porastom nejednakosti, strukturnom i ukorenjenom diskriminacijom i drugim prazninama u zaštiti ljudskih prava
U saopštenju UN ističe se da „naše zajedničke globalne ciljeve možemo postići samo ako budemo u stanju da stvorimo jednake mogućnosti za sve, otklonimo neuspehe koje je stvorio i iskoristio COVID-19 i primenimo standarde ljudskih prava za borbu protiv ukorenjenih, sistemskih i međugeneracijskih nejednakosti, isključenja i diskriminacije“.
