Krstovdan je veliki pravoslavni praznik koji obeležava Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik se još zove i Vozdviženje Časnog krsta. Obeležava se dva puta u toku godine, 27. septembra i 18. januara.
U našem narodu se veruje da na Krstovdan – 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru treba iskopati rupe za sađenje sadnica voća, kako bi im se stablo što više razgranalo.
Takođe, postoji i bogata tradicija branja i svećenja bosiljka na današnji dan. Ova biljka je u našem narodu poznata kao božja i veoma je važna za naše običaje. Kažu da se prvo sadi bosiljak, pa tek onda druge biljke i cveće. Zato bi danas svako trebalo da u kuću unese malo bosiljka – za uspeh i zdravlje svih u domu. Slično tome, bosiljak treba zakačiti na ikonu da cela godina ne bi išla naopako, a kažu da se valja i popiti čaj od bosiljka.
Na Krstovdan važi pravilo strogog posta, samo na hlebu i vodi, dok je hrana životinjskog porekla strogo zabranjena. Zanimljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno jedenje grožđa, dok je drugo voće takođe zabranjeno.
Inače, narodno verovanje kaže da se na današnji dan mogu predvideti i dalje vremenske prilike, i to na ovaj način:
– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom.
– Ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.
– Septembarska kiša doneće zlato njivama, a otrov vinogradima.
– Kakav septembar oko Krstovdana, takav nas očekuje mart naredne godine.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Izvor: Blicžena
