Instrukcije u vezi sa postupanjem predškolskih ustanova povodom otvaranja objekata za prijem upisane dece u vreme trajanja epidemije COVID -19

Novi korona virus je virus koji se primarno prenosi preko kapljica iz disajnih
puteva koje nastaju prilikom kašljanja ili kijanja obolele osobe, preko pljuvačke ili
sekreta iz nosa.
Virus se može preneti i preko kontaminiranih ruku, ili sveže kontaminiranih
predmeta (maramice, peškiri i slično) koje je koristila obolela osoba. U odsustvu
vakcine na ovo respiratorno oboljenje veoma je bitno pridržavati se opštih mera
prevencije i izbegavati bliski kontak sa drugim osobama.
Bliskim kontaktom se smatra boravak na udaljenosti manjoj od dva metra od druge,
potencijalno obolele osobe duže od 15 minuta ili fizički kontakt (rukama, licem) sa
drugom, potencijalno obolelom osobom.
Indirektni kontakt je moguć preko predmeta sveže kontaminiranih sekretima
organa za disanje obolele osobe (maramice, ubrusi i slično). Obični kontakt (susret u
prolazu, ulazak bez zadržavanja u istu prostoriju u kojoj boravi obolela osoba, ili
ulazak u prostoriju u kojoj je boravila obolela osoba nosi zanemarljiv rizik od
infekcije, i to samo preko kontakta sa sveže kontaminiranim predmetima.
Rezultati najnovijih istraživanja ukazuju da virus SARS-CoV-2 može dugo da
opstane u vazduhu i na određenim površinama, i to: u vazduhu do tri sata, na bakru do
četiri sata, do 24 sata na kartonu, do dva ili tri dana na plastici i nerđajućem čeliku.
Loša ventilacija zatvorenog prostora povezana je sa rizikom od prenošenja
respiratornih infekcija. Кada je reč o COVID-19 infekciji, zabeleženi su brojni
događaji prenošenja tog virusa u zatvorenom prostoru, od kojih su neki poticali i od
pre-simptomatskih slučajeva.
COVID-19 se prenosi uglavnom putem velikih respiratornih kapljica, međutim,
sve veći broj izveštaja o epidemiji implicira ulogu aerosola (male kapljice i jezgra
kapljica) u epidemiji COVID-19.
Dostupni dokazi ukazuju:
• da je moguće da se aerosoli COVID-19 šire kroz sisteme za grejanje, ventilaciju i
klimatizaciju unutar objekta ili vozila i samostalnih klima uređaja, ako vazduh
recirkuliše;
• da protok vazduha koji stvaraju klima-uređaji mogu olakšati širenje kapljica
koje izlučuju zaražene osobe na veće udaljenosti unutar samog zatvorenog
prostora;
• da sistemi za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju mogu imati komplementarnu
ulogu u smanjenju prenosa u unutrašnjem (zatvorenom) prostoru, preko povećanja
broja izmena vazduha, smanjenja recirkulacije vazduha i upotrebom spoljnog
vazduha.
Evropski Centar za prevenciju i kontrolu bolesti, u svom uputstvu za ventilaciju
zatvorenog prostora od 22. juna 2020. godine („Heating, ventilation and air-conditioning
systems in the context of COVID-19“; dostupno na: http://hi.lt/uploads/pdf/COVID19/Ventilation-in-the-context-of-COVID-19.pdf).
navodi i sledeće:
• za sisteme za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju – da ih treba održavati u
skladu sa uputstvom proizvođača, posebno kada je reč o čišćenju i zameni
filtera; izbegavati podešavanja uštede energije, kao što su ventilacija pod
pritiskom koju kontroliše tajmer ili detektori za ugljen dioksid; razmotriti
produženje vremena tokom kojeg se upotrebljavaju, na period pre i posle režima
redovnog rada;
• izbegavati recirkulaciju vazduha što je moguće više;
• za direktan protok vazduha–da ga treba skrenuti sa, u pravcu od grupa pojedinaca,
kako bi se izbeglo širenje i prenos patogena od zaraženih osoba;
• da je, u svakom trenutku, a shodno važećim građevinskim propisima, za zatvoreni
prostor potrebno obezbediti dovoljan broj izmena vazduha na sat; da će
povećavanje broja izmena vazduha na sat smanjiti rizik od prenošenja COVID-19 u
zatvorenom prostoru; da se to može postići prirodnom ili mehaničkom
ventilacijom, zavisno od podešavanja;
• kao opšte načelo, da mehaničku ventilaciju treba upotrebljavati tako da se na
najmanju meru svede smer neprekidnog protoka vazduha ka osobama koje stoje.
Imajući u vidu navedeno, ukazujemo na sledeće:
• Za vreme boravka u objektu potrebno je obezbediti stalnu ventilaciju prostorija–
snabdevanje svežim vazduhom, uz maksimalni mogući protok vazduha;
• Prirodnu ventilaciju prostorija (provetravanje) koristiti kad god je to moguće;
• U situacijama kada se klima uređaji moraju uključiti, oni moraju raditi tako da
se vazduh izmenjuje samo svežim spoljnim vazduhom bez recirkulacije (ne
koristiti zatvorene sisteme), uz maksimalni protok i usmeravanje toka vazduha
prema plafonu, kako bi se postiglo kretanje od plafona ka podu;
• Pre dolaska dece u objekat detaljno provetriti sve prostorije, a zatim uključiti
klima uređaj tako da radi 15 minuta pre ulaska dece; u toku rada klima uređaja
otvarati prozore (provetravati prostorije), kako bi se obezbedila dodatna
količina i cirkulacija svežeg vazduha u prostoriji;
• Pranje i dezinfekciju filtera na klima uređajima obavljati jednom nedeljno;
filteri se najpre moraju dobro oprati deterdžentom i toplom vodom i potom
osušiti; zatim se dezinfikuju 70% etil alkoholom prebrisavanjem a, potom,
obavezno ostave da se u potpunosti osuše, kako bi i najmanji zaostatak etanola
ispario. Dezinfekciju klima uređaja treba da obavlja ovlašćeni serviser ili
obučeno lice, uz primenu svih mera predostrožnosti koje se odnose na primenu
efikasnog dezinfekcionog sredstva koje je zapaljivo.
• Za održavanje klima uređaja, zamenu filtera i/ili ugradnju posebnih filtera na
klima uređajima, određivanje učestalosti zamene filtera i sagledavanje potreba
za ugradnju posebnih, obavlja se u konsultaciji i uz saglasnost kompanija koje su
odgovorne za njihovu ugradnju i održavanje.