Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240

Najbrojnija oboljenja u penumoftiziologiji

U kalendaru javnog zdravlja mesec novembar posvećen je borbi protiv karcinoma pluća, a u novembru je i 15. Međunarodni dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća. Odeljenje pneumoftiziologije se u svakodnevnom radu najčešće suočava upravo sa ove dve dijagnoze bolesti. Na žalost veliki broj pacijenata sa tendencijom stalnog porasta boluje upravo od karcionam pluća i HOBP-a. Što se karcionma pluća tiče u svetu je procenjeno da godišnje oboli 1 milion 350 hiljada ljudi, a da umre 1 milion  180 hiljada ljudi. Procenjuje se da je petogodišnje preživljavanje pacijenata sa dijagnozom karcinoma pluća uz uključenost svih terapijskih procesa u svim stadijumima iznosi 16%.

  • To jeste alarmantno i poražavajuće s obzirom na činjenicu da sada imamo dostupnu i dijagnostiku i da se terapijskim procedurama ipak očekuje da se nešto može postići. Prema poslednjim podacima u našoj zemlji svake godine imamo 5200 novoobolelih ljudi, dok bitku sa bolešću izgubi 4600 ljudi. To je karcinom koji se nalazi na trećem  mestu po oboljevanju kod oba pola. Iza karcinoma dojke, karcinoma debelog creva i rektuma, to je vodeći uzrok oboljevanja i umiranja kod muškaraca, a na drugom mestu se nalazi po stopi smrtnosti kod žena odmah iza karcinoma dojke. Razlog ovakve statistike jeste u prvom redu što se ovi karcinomi jako teško prepoznaju jer ne daju tipičnu simptomatologiju. Ne postoji  nijedan simptom za koji možemo da kažemo da je karakterističan za karcinom pluća. To su karcinomi koji su uglavnom vezani za stariju životnu dob preko 60 godina života, ali se poslednjih godina sve više susrećemo sa mlađom populacijom ispod 50 godina života. To su takođe karcinomi koji dugo mogu da rastu u grudnom košu bz ikakve simptomatologije i prve simptome mogu da daju tek kada daju udaljene metastaze – pojasnila je dr Dragica Divnić, pneumoftiziolog OB Valjevo, podvlačeći da je osnovi faktor rizika za nastajanje karcinoma prvenstveno pušenje.

35% odrasle populacije u našoj zemlji jesu pušači i to je svuda u svetu tako i čak treećina svetske populacije puši. Osim izloženosti duvanskom dimu od faktora rizika su prisutni i izloženost štetnim gasovima, spoljašnje i unutrašnje aerozagađenje, nepravilna ishrana i genetika kao jako bitan faktor. Neće svi pacijenti koji su pušači oboleti od karcinoma, ali najveći procenat obolelih jesu pušači. Kod nepušača obolelih od karcinoma pluća detektovana je određena mutacija gena koji je krivac za razvoj oboljenja. U početku bolesti simptomatologija je opšta i nekarakteristična, umor, malaksalost, gubitak težine, probadanje, gubitak apetita, veoma nekarakterističan kašalj. Nakon sumnje na oboljenje uspostavlja se dijagnostički princip koji podrazumeva radiografiju, skener, bronhoskopiju. Kada je u pitanju karcinom pluća neophodan je multidisciplinarni pristup i veći broj lekara koji potvrđuju dijagnozu i učestvuju u daljem lečenju. Kod karcinom apluća imamo dve velike grupe to je mikrocelularni karcinom koji čini 75% oboljenja  i adeno karcinom koji je poslednjih godina u velikom porastu. Zbog ozbiljnosti bolesti karcinoma pluća, ključna je prevencija i mogućnost ranog otkrivanja. Dr Divnić je navela da je ključ prevencije potpuna zabrana pušenja, a što se tiče ranog skrininga o tome je jako teško govoriti jer bolest dugo ne daje simptomatologiju.

  • Ono što mi radimo u našoj službi, a to je da sve pacijente koji su u riziku, a to su svi koji imaju prethodnu bolest pluća jer imaju 6% veći rizik za oboljevanje, vrlo često snimamo i to bar jednom godišnje. Što se tiče opšte populacije apel je da se ne puši, da borba protiv pušenja mora da bud eintenzivnija – zaključila je priču o karcinomu pluća dr Dragica Divnić.

Hronična opstruktivna bolest pluća je svuda u svetu i kod nas u porastu po broju obolelih i smrtnosti. U našoj zemlji prevalenca kod žena je 5%, a 3,7% kod muškaraca. Bolest je hronična i progresivna i karakteriše je abnormalan odgovor disajnih puteva na štetne čestice i gasove. Poslednjih godina bolest u svojoj definiciji sadrži i to da može da se spreči i leči iako se karakteriše perzistentnim respiratornim simptomima.

  • Ova bolest je sistemska i simptomi zahvataju čitav organizam iako je primarno vezana za pluća praćena je velikim brojem komorbiditeta što doprinosi njenoj težini. Postoji veoma veliki broj kliničkih manifestacija ov ebolesti.Pacijenti sa HOBP dijagnozom 90% su pušači i ovde je faktor rizika pušenje u velikoj meri izražen te je i prva mera lečenja potpun prestanak pušenja. Najviše pacijenata sa HOBP ima među ljudima preko 60 godina, mada se sve češće srećemo i sa mlađima ispod 50 godina života. Bolest se sporo razvija sve dok ne počne da limitira život jer im ograničavajući disanje utiče na smanjenje kretanja i pokretljivost – rekla je dr Divnić, dodajući da je na Odeljenju pneumoftiziologije OB Valjevo, moguće uraditi kompletnu dijagnostiku za ispitivanje disajne funkcije, kao što su spirometrija i bodipletizmografija,  nakon koje se verifikuje opstrukcija plućne funkcije. Što s etiče lečenja tu je aktivan farmakološki edukativni pristup. Osim prestanka pušenja, edukacija o pravilnom korišćenju inhalacione terapije takozvane  pumpice kao leka je ključna, a obavezna je i vakcina protiv gripa.

Povezano

Ostavite vaš komentar