Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240

Mesec posvećen borbi protiv karcinoma pluća i HOBP-a

Karcinom pluća je prvi put opisan, početkom 20. veka, 1931. godine, kod rudara u Engleskoj, kao do tada nepoznato oboljenje, a izazivao je jednu sliku opšteg propadanja, gubitka težine i dugotrajnog kašlja. U Srbiji su podaci takvi da svake godine oboli oko 6000 pacijenata, a od tih 6000, umre negde oko 4500. Srbija na žalost zauzima drugo mesto u Evropi po broju obolelih od karcinoma pluća. Dr Dejan Sofronić, pneumoftiziolog Opšte bolnice Valjevo, je napomenuo da karcinom bronha u savremenoj medicini i pulmologiji zauzima značajno mesto iz više razloga. On je podsetio da je u pitanju podmukla bolest sa nejasnim uzrocima nastanka.

  • Početak nekada ne ukazuje na samu bolest i vrlo se teško rano otkriva. Dijagnostika je složena i poprilično komplikovana. Zbog svega toga terapija kasnije započinje i ona nema neku veliku delotvornost. Veliki je porast obolelih i u svetu , a kod nas posebno u poslednjih deceniju ipo. Vreme preživljavanja od ove bolesti, karcinoma pluća je vrlo kratko. Sam karcinom nastaje nekontrolisanim rastom epitelnih ćelija bronha. Javlja se najčešće kod muške populacije, mada je poslednjih decenija primetan i kod žena porast obolelih. 80% obolelih su muškarci i taj trend se i u svetu i kod nas menja. Čak 80% pacijenata sa dijagnozom karcinoma pluća se kasno otkriva u završnim stadijumima oboljenja kada je moguća dijagnostika i terapija, ali nije moguće izlečenje. Otprilike negde 5-15% bolesnika preživljava tri do pet godina i pored intenzivnog  lečenja – izneo je podatke dr Sofronić, koji je podsetio na najznačajnije simptome na koje pacijenti treba da obrate pažnju iako su nespecifični, ako traju dugo mogu biti vezani za druge irgane. Hroničan dugotrajni kašalj kod pušača, ukoliko promeni karakter je jedan od pokazatelja da treba otići na redovan pregled kod pulmologa. Dr Sofronić je podsetio da sam rentgen pluća ne otkriva tumorske promene na plućima, ali je skener taj koji dosta pomaže dijagnostiku u pulmologiji. Osim kašlja, kod pacijenata koji imaju sumnju na karcinom pluća od simptoma su još prisutni, gubitak težine, slab apetit, zamaranje i iskašljavanje sukrvice. Često se zbog druge simptomatologije otkriju metastatske promene, najčešće na mozgu koje vode do primarnog karcinoma pluća.

– Najveći faktori rizika koji izazivaju karcinom pluća jesu, na prvom mestu pušenje, jer 90% obolelih pacijenata jesu pušači. Od ove bolesti takođe oboljevaju i pasivni pušači koji žive ili rade u prostoru gde su izloženi duvanskom dimu. Aerozagađenje je jedan od faktora rizika. Ishrana neadekvatna takođe dovodi do povećanja rizika za oboljevanje, a prethodne bolesti koje su ostavile traga na plućima su takođe značajan faktor rizika. Tu pre svega mislim na tuberkulozu koja je sada pod kontrolom na našem području. Tuberkuloza pluća koja se može lečiti je na žalost ustupila mesto karcinomu pluća koji se vrlo teško leči. U samoj dijagnostici pacijenti budu upućivani od opšteg lekara ka pneumoftiziologu. Na osnovu snimka pluća se odlučujemo na dalju dijagnostiku, a to je skener grudnog koša koji nam je najbitniji. Kada postavimo sumnju na karcinom pluća sledeća metoda je invazivna dijagnostika i to je bronhoskopija u prvom redu. Mi ovde imamo dobra iskustva sa tim jer bronhoskopiju radimo od 2004. godine. Nas je četiri bronhologa i radimo ih do jednog nivoa, ne možemo raditi bronhoskopije pod kontrolom rentgena, tj. transbronhijalne biopsije, tu metodu radi jedino VMA i klinika „Bežanijska kosa“ i uz dobru saradnju sa kolegama te pacijente upućujemo  na tercijarni nivo – rekao je dr Sofronić, dodajući da kod 90% pacijenata se uspostavlja dijagnoza u Opštoj bolnici Valjevo, zahvaljujući dobroj saradnji sa službom Patologije koja odmah obrađuje patohistološke uzorke, radi čak i imunohistohemiju i uz brz odgovor stiže se do dijagnoze. Nakon toga se pacijenti sa dijagnozom upućuju na konzilijum u Beograd radi utvrđivanja terapije i lečenja. Svega 5-10% pacijenata, koji se rano otkriju imaju mogućnost operacije, koja je i najdelotvorniji metod lečenja,  jer imaju lokalizovan tumor bez udaljenih metastaza i to je prvi ili drugi stadijum bolesti.  Zračna terapija je takođe metod lečenja, i nešto što je najnoviji metod, ali rezervisan samo za kliničke studije jeste biološka terapija u kliničkim centrima u Srbiji. Karcinom pluća je u 90% slučajeva maligni, benigni karcinomi su vrlo retki i oni se lako operabilno rešavaju. Maligni karcinomi su vrlo progresivni i graduiraju ka gotovo svim drugim organima.

U Opštoj bolnici Valjevo u kojoj na godišnjem nivou ima oko 150 novodijagnostikovanih pacijenata sa sumnjom na karcinom i njima se obavezno radi bronhoskopija, dok se godišnje uradi preko 400 tih dijagnostičkih metoda  i u druge namene i kod drugih kliničkih stanja. Prvi bronhoskop u valjevskoj bolnici je nabavljen 2004. godine  kao donacija Vlade Japana. Sledeći bronhoskop nabavljen je pre par godina zahvaljujući angažovanju tadašnjeg zamenika direktora dr Srećkovića da obezbedi sponzorstva preko tužilaštva i deo novca je i bolnica dala, tako da je uređaj obezbeđen. Dr Sofronić je naglasio da se razmišlja o budućnosti jer je sve veći broj pacijenata kojima je potrebna dijagnostika, a mi iako još uvek nemamo potrebu za novim aparatom jer postojeći radi, nada se da  će uprava na vreme preduzeti sve da se postojeća oprema obnovi. Ukupan broj urađenih bronhoskopija u bronhološkom kabinetu  za ovih 14 godina je oko tri hiljade.

Osim meseca koji je posvećen borbi protiv karcinoma pluća, u novembru je izdvojen datum 15. novembar, kada se obeležava Dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća(HOBP).

Dr Svetlana Mitrović, subspecijalista pulmologije,  naglasila je značaj podizanja svesti o bolesti kao i prevenciji nastanka kao i adekvatnom terapijskom pristupu jer HOBP spada u hronične nezarazne bolesti. O značaju HOBP-a govore podaci na svetskom nivou gde je ukupno registrovano 50 miliona obolelih, a tri miliona godišnje završi letalno.

  • U Srbiji se smatra da ima između 400 i 600 hiljada obolelih od HOBP-a. Čak 25% bolesnika ni ne zna da su bolesni iako imaju manifestnu kliničku sliku, ali lečenje ne započinju na vreme jer nikada nisu bili na pulmološkom pregledu. HOBP je jedna masivna nezarazna bolst koja ima hroničan progredijentan tok i koja može da dovede do brojnih i plućnih i vanplućnih komplikacija i invaliditeta pacijenta. Karakteristični simptomi su otežano disanje, zamaranje pri hodu i svakodnevnim aktivnostima, svakodnevni kašalj i izbacivanje sadržaja. Glavni cilj lečenja jeste pravovremena dijagnostika kod već ispoljenih simptoma i blagovremeno pristupanje adekvatnom terapijskom režimu već u prvom stadijumu klinički manifestovane bolesti pluća. Osim blagovremene detekcije i dijagnostikovanja i adekvatnog terapijskog pristupa potrebno je raditi na prevenciji, tj. eliminisanju faktora koji su doprineli do razvoja ove bolesti. Najznačajniji faktor je pušenje, štetni agensi u radnoj sredini, respiratorne infekcije, a u maloj meri doprinose i nasledni faktori rizika. U našoj pneumoftiziološkoj službi postoje sve dijagnostičke metode za ranu detekciju HOBP-a, a samim tim i lekari utvrđuju stepen i stadijum ispoljene bolesti prema simptomima – rekla je dr Mitrović, dodajući da se dugi niz godina smatralo da je HOBP neizlečiva bolest. Novija medikamentozna terapija ukoliko se sa lečenjem započne na vreme omogućava da se bolest stavi pod kontrolu i da se uspori njen tok i komplikacije, a da se poboljša kvalitet života pacijnata. Akcenat je na spirometriji kao dijagnostičkom metodu koji je potpuno neinvazivan i bezbolan, pa treba podizati svet i građana i lekara da se pacijenti sa sumnjom upućuju na pulmološki pregled na vreme. Na skrining spirometriju obavezno treba da budu upućeni svi pušači kao i pacijenti preko 40 godina života, sa smetnjama u disanju pri običnim aktivnostima. Veliki broj pacijenata se zbrinjava ambulantno, dok se pacijenti sa pogoršanjima bolesti i komplikacijama leče na odeljenju Pneumoftiziologije, dok su mnogi pacijenti na dugotrajnoj oksigenoj terapiji koju sprovode i u kućnim uslovima. Dr Mitrović je navela da je glavni faktor rizika pušenje i agensi na radnom mestu pre svega u hemijskoj industriji, dok je aerozagađenje samo doprinoseći faktor više u fazi kod respiratornih sindroma kada je bolest već

Povezano

Ostavite vaš komentar