Otvaranje izložbe grafika mlade umetnice Sanje Žigić

U subotu 27.08.2016. u 18č počinje  treća sezona izlaganja u Ogradnoj galeriji.
 
Sanja Žigić rođena 1985. godine u Kikindi. Diplomirala je 2009. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na katedri za grafiku u klasi profesora Zvonka Tilića i stekla zvanje diplomirani grafičar i profesor likovne kulture. Master studije završila 2011. godine u klasi kod istog profesora i stekla zvanje Master likovni umetnik. Bila je mentor na IV Grafičkoj koloniji „Sofija“ u Bogdancima – Makedonija. Radi u Novom Sadu na Akademiji umetnosti,  na katedri za grafiku. Priredila je 12 samostalnih i učestvovala na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.. Član je SULUV-a,  ULUS-a I udruženja Široka staza.
O ovoj izložbi i projektu “Barijere” rekla je sledeće:
“Umetnost se u kontekstualnom smislu javlja na dva načina; ili je primarno estetizovana (gde se posvećuje pažnja materijalu, tehnologiji i likovnosti) ili je angažovana-politička sa konkretnim društveno sociološkim stavovima i implementiranim kritikama (gde se posvećuje pažnja sadržaju). Serija radova“ Barijere” pružaju upravo i jedno idrugo u podjednakoj količini i intenzitetu ali sa drugačijim pristupom i načinom predstave ovih celina (estetske isadržajne).
Glavni concept ovog predstavljanja jesu upravo pomenuta likovna, konceptualna I simbolička istraživanja koje iskazujem kroz seriju radova„Barijere“. Zasnivaju se na doživljaju vizuelnog kako u likovnom tako i u konceptualnom smislu. U odrazu društvene situacije pronalazim kreativan izazov za stvaranje. Glavni nosioci istraživanja likovnosti jesu upravo najosnovniji, a isto tako i najbitniji elementi istraživanja: kompozicija , crtež i boja.
Seriju radova  ‘’Barijere,, započinjem 2014-e  gde osim što se bavim fundamentalnim likovnim istraživanjem crteža, boje i kompozicije takođe istražujem i konceptualno idejne sadržaje i to pre svega koristeći konkretne simbole barijera i ostale koji se na skladan način utapaju u apstraktni sadržaj digitalnih grafika. Simboli, iako konkretni, mogu da se tumačena mnogo načina i publici su na taj način predstavljene mnoge teme i samo zavisi od percepcije publike koja će biti dominantna, a koja ne. Zajedničko svim interpretacijama je to da je epicenter svih tema društveno-socijalni i da  je čovek ( iako odsutan kao konkretan element u radovima) u centru mog interesovanja. Crtež kao i boja je glavni nosilac kompozicije koji sugeriše na osećaj haotičnosti čak i u  prisustvu geometrizacije i svedenosti. Igra bojom i crtežom vodi do  novih kompozicionih vrednosti i simboličke samostalnosti koji su takođe vidljivi i na zasebnim odeocima(celinama) na  grafici. Kroz dominantnost ahromatskih tonova realizujem svoju vizuelnu sliku odraza društva. Samodelovanje sive boje ukazuje na realnost naše svakodnevnice, upućenu kritiku možda u smislu isticanja današnjeg stanja društva u ovom vremenu korporacijskih i geopolitičkih spletki, dok poštovanje takođe egzistira iz nekih sasvim drugih uglova posmatranja. Kompozicijski skladni haos na radovima  je  upravo tu zbog prethodno navedenog dualizma ideja gde svaki deo rada govori neku priču i iskazuje neki stav.  Usled velike doze  komformizma nastali su sumorni prizori realnosti i divni prizori medijskog predstavljanja života.
Na kraju može da se kaže da radovi pružaju estetsko jedinstvo u haosu , mnoštvo vizuelnih  informacija i bogat spektar tematskih i konceptualnih idejnih sadržaja.”