Obeležavanje “Stogodišnjice Valjevske bolnice 1914/1915”

30. i 31. oktobra u Valejvu će biti svečano obeležena “Stogodišnjice Valjevske bolnice 1914/1915” . Program će počeri otvaranjem izložbe u Istorijskom arhivu „Stradanje i humanizam. Valjevska bolnica 1914–1915.“ autora Velibora Vidića. U Centru za kulturu potom će biti otvorena Međunarodna naučna konferencija „Stradanje i humanizam. Valjevska bolnica 1914–1915.“ na kojoj će govoriti predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vladimir Kostić, kao i direktor Arhiva Srbije dr Miroslava Perišića. Na velikoj sceni Centra za kulturu potom će biti izvedena i pozorišna predstava „Valjevska bolnica“ prema trećoj knjizi „Vreme smrti“ Dobrice Ćosića. Dramaturgija: Branislav Nedić. Prema programu obeležavanja u subotu 31. oktobra pored Međunarodne naučne konferencija predviđeno je prikazivanje dokumentarnog filma „Za ljubav Srbije. Bolnica škotskih žena u Valjevu“ kao i prezentacija koncepta budućeg memorijalnog centra „Stradanje i humanizam. Valjevska bolnica 1914–1915.“
Narodnoi muzej Valjevo početkom aprila ove godine priredio je izložbu “Valjevo 1914-1915. godine – grad bolnica”, posvećena svim žrtvama i onima koji su pomogli da se epidemija pegavog tifusa pobedi.
Poznato je da su u Valjevu u vreme epidemije pegaog tifusa na 29 lokacija u gradu postojali objekti za prijem bolesnika. Epidemija pegavog tifusa u Srbiji 1914. i 1915. godine bila je najnaglija epidemija u nastanku, najbrža u propagaciji, najveća u intenzitetu, a najbrže zaustavljena od svih epidemija u istoriji.
Zbog blizine granice, u Valjevu je bilo prvo i najgore žarište epidemije. U Valjevu i njegovoj okolini umrlo više je od 3.500 vojnika, 4.000 civila i oko 2.000 zarobljenika. Među njima su bili i mnogi lekari i bolničari. Bio je to period zbog koga su Valjevo injegove bolnice postali simboli stradanja, ali i požrtvovanosti, humanosti i međunarodne saradnje.