Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240

Časovi fizičkog na fakultetima – joga ili aerobik, zašto da ne?

infakt__frame.jpgČasovi fizičkog vaspitanja mogli bi ponopvo da se uvedu na fakultete već od naredne školske godine ukoliko država odvoji sredstva, pa bi studenti se vratili u sportske dvorane, na bazene i klizališta – besplatno i pod obavezno. Profesori fizičkog vaspitanja u srednjim školama svakodnevno se suočavaju sa sve manjom zainteresovanošću učenika za časove fizičkog, a pretpostavke su da su studenti još neaktivniji.

U Valjevu nijedna visokoobrazovna institucija ne poseduje prostor za časove fizičkog, pa bi se u tom slučaju koristili alternativni prostori. To ne bi morali da budu klasične fizičke aktivnosti već bi se mogle sprovoditi kroz časove joge, aerobika i slično.

Prema podacima Nacionalnog prosvetnog saveta 74,3 odsto odraslog stanovništva nije dovoljno fizički aktivno, 46,5 ima visok pritisak, 18 odsto je gojazno, trećina puši, a 40 odsto konzumira alkohol. Zbog svega ovoga, fizičko bi u školama moralo da počne ozbiljnije da se tretira, a i da se vrati na fakultete.

Od 1963. do 1998. godine studenti su imali obavezne časove fizičkog na prvoj godini, Nakon 1998. promenjen je zakon i sport je ukinut na univerzitetima. Nacionalni prosvetni savet smatra da sada više nema nikakvih zakonskih prepreka da se sport vrati, ali je ključno pitanje finansija, jer je potrebno da se obezbede sredstva za nastavnike koji će te časove držati.
A koliko je fizička neaktivnost uzela maha i ostavila posledice na zdravlje mladih, pokazuje i činjenica da su naša deca treća u Evropi po učestalosti deformiteta stopala i kičme.

Povezano

Ostavite vaš komentar