Od 3. jula, banke će Poresku upravu svakodnevno samo izveštavati o isplatama poreza, doprinosa i zarada preko svojih računa. To je jedini rezultat dugo najavljivanih izmena Zakona o poreskom postupku. Poreska uprava će i dalje kontrolisati naplatu.
U Zakonu o poreskom postupku piše da će banke dozvoljavati isplatu zarada samo ako se istovremeno uplaćuju porezi i doprinosi.
U slučaju da na računu firme nema dovoljno novca, isplaćuje se samo deo zarade i, srazmerno tom iznosu, porezi i doprinosi. Mesecima, banke tvrde da kontrola naplate nije njihov posao, a Poreska uprava da su mehanizmi kontrole baš u rukama bankara.
Pravni savetnik Milenko Radić kaže da godinama unazad Vlada, umesto da donosi zakone koji će biti primenjivi, usvaja uredbe i njima menja zakone.
“Ovog puta ministar finansija koristi Zakon o lokalnoj upravi koji ne može da se koristi za takve potrebe”, ističe Radić.
Pored pravnih, mnogo praktičnih nedoumica bankara i poreznika u srpskoj privredi često se dešava da jedna firma izvršava obaveze druge firme.
“Interesuje me čiji Poreski identifikacioni broj mi dostavljamo. Nalogodavca ili onog čije se obaveze izvršavaju? Do sada nam niko nije rekao da bi to trebalo da bude PIB iz pozivnog broja. Ukoliko tako budue to potpuno ruši koncepciju”, ocenjuje Radić.
Pomoćnik direktora Poreske uprave Dejan Vidojević kaže da će, ukoliko to bude potrebno, biti pronađeno neko prelazno rešenje.
U Poreskoj upravi, u kojoj ni do sada problem nije bio otkrivanje dužnika, već naplata duga, ocenjuju da će dnevno izveštavanje banaka biti korisno.
U toku 24 časa od dobijanja informacije poreznici će opomenuti poslodavce da dug izmire u roku od sedam dana.
“Po dosadašnjim procedurama taj proces prinudne naplate trajao je duže od dva meseca. Mi ćemo u ovom trenutku stvoriti uslove da za 15 dana dužnika uvedemo u postupak prinudne naplate”, smatra Vidojević.
Na taj način naplata obaveza prema državi trebalo bi da se poveća za 15 odsto, odnosno 45 milijardi dinara godišnje, za koliko bi se smanjile dotacije iz budžeta socijalnim fondovima. One, u ovom trenutku, dostižu 290 milijardi dinara.
