Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240

Od plate jedva 86 kilograma mesa

prodavnica-kupovina.jpgIzvor: Politika, Novosti
Beograd — Prosečna zarada u Beogradu u junu iznosila 42.296 dinara i za nju je mo guće pazariti sve manje namirnica, tehničkih uređaja i garderobe.

Istovremeno, cene robe i usluga u prodavnicama, na pijacama i u ugostiteljskim objektima povećane su 0,7 odsto, pa je kupovna moć sve je manja

I dok na papirima cene miruju, pregled cenovnika govori drugačije. Osnovne životne namirnice poput ulja i mleka skuplje su i do devet odsto nego pre mesec ili dva, a novčanici su sve tanji, jer je pad vrednosti dinara obezvredio zarade.

Statistika je primetila da su poljoprivredni proizvodi u glavnom gradu poskupeli 7,2 odsto, što je posledica pojavljivanja sezonskog zeleniša na tezgama. Ta cena će brzo pasti. Svakodnevica je, ipak, najbolji pokazatelj prave vrednosti mesečnih zarada.

Najveće zarade u Novom Beogradu i Lazarevcu

Koverte zaposlenih u Novom Beogradu i Lazarevcu su najdeblje, pokazuju podaci Gradskog zavoda za informatiku i statistiku, jer su njihove zarade u junu bile iznad 50.000 dinara. U osam beogradskih opština zarada ne pokriva prosečnu potrošačku korpu, a najmanje su plate žitelja Sopota i Mladenovca koji, u proseku, mesečno zarade manje od 30.000 dinara.

Pregled rafova pokazuje da sve manje namirnica i tehničke robe može da se nabavi za 42.296 dinara. Nešto više od 86 kilograma junećeg buta ili šesnaestak kilograma goveđe pršute. Dva litra luksuznog stranog konjaka ili 682 limenke piva. Dvadesetak pari jeftinijih ženskih cipela ili četiri para skupljih. Jedan prosečan LCD televizor ili četiri prevaziđena sa katodnom cevi. Dva jeftinija frižidera ili dve klime prosečnog kvaliteta…

Ali, za najveći broj Beograđana kupovina skupe obuće ili finih pića nedostižan je luksuz. Najveći deo kućnog budžeta odlazi na hranu, piće i račune, a promaja u novčaniku sprečava obnavljanje garderobe, bele tehnike, nameštaja…

Stoga i ne čudi što se, prema poslednjim podacima, gotovo 20 odsto računa u prodavnicama izmiri čekovima. Plaćanje na odloženo vratilo se na velika vrata. Većina trgovaca sada dopušta da se računi izmire za 90 dana, a u vreme praznika taj rok produže i na 120 dana, što znači da novac potrošača čekaju duže nego dobavljači njihov.

Koriste se i kreditne kartice, naročito kada na računu para više nema, pa željno očekivana zarada legne tek toliko da pokrije dozvoljeni minus.

Zvanična korpa daleko od realnosti

Na zvaničnu statistiku Ministarstva trgovine svakog meseca reaguju brojne organizacije za zaštitu kupaca. Iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije mesecima poručuju da su takvu korpu krojili nutricionisti, a ne ekonomisti i da je umesto zvaničnih nešto manje od 38.000 dinara, prosečnoj četvoročlanoj porodici za preživljavanje potreban dvostruko veći iznos.

Ukoliko u jednačinu ubacimo i prosečnu potrošačku korpu, koja je prema poslednjim podacima Ministarstva trgovine, u maju vredela 37.843,57 dinara, uviđa se da su, osim Beograđana, jedino Novosađani, Pančevci i Zrenjaninci mogli da popune potrošačku korpu. U svim drugim gradovima, plata je manja od potrošačke korpe.

Kupovna moć građana Srbije je, prema poslednjem istraživanju Ministarstva trgovine i usluga, u maju, manja nego u prethodnom mesecu. Za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno izdvojiti 1,13, a za pokriće minimalne korpe 0,72 prosečne plate.

Za kupovinu osamdesetak proizvoda iz prosečne potrošačke korpe i plaćanje komunalija trebalo je izdvojiti 37.843 dinara i ti izdaci su u odnosu na prethodni mesec poskupeli za 2,1 odsto. I u takozvanoj minimalnoj “korpi”, u kojoj se štedi na svemu, posebno na hrani, došlo je do poskupljenja na mesečnom nivou od 3,6 odsto, pa ona iznosi 22.113 dinara.

Kupovna moć ispod državnog proseka, merena kroz obe potrošačke korpe, registrovana je u Užicu, Smederevu, Subotici, Kragujevcu, Nišu, Leskovcu, Kraljevu, Zaječaru i Valjevu.

Povezano

Ostavite vaš komentar