Povećana konzumacija hladnih i gaziranih napitaka, sladoleda i kupanja u hladnoj vodi može da dovede do angine – gnojnog zapaljenja grla, pre svega krajnika. Ova infekcija je najčešća leti, uglavnom pogađa decu starosti između tri i šest godina jer je njihov imuni sistem znatno slabiji nego kod odraslih.
Simptomi
Sigurni znaci da je do ovog obljenja došlo jesu upaljeno ždrelo, krajnici i limfni čvorovi i pojava belih gnojnih “čepova” na krajnicima.
Prema rečima doktorke Mugoša, angina počinje naglim skokom temperature, a prate je malaksalost, glavobolja, gubitak apetita, bolno gutanje, obložen jezik, povećane limfne žlezde, bolovi u mišićima i zglobovima, dok je ždrelo veoma crveno. Ukoliko se s terapijom krene na vreme, simptomi traju od tri do pet dana, posle čega sledi poboljšanje, zatim i potpun oporavak.
Zašto nastaje
Najčešći izazivači angine su bakterije, zatim virusi i gljivice, ali i bolesti kao što su one iz grupe hematoloških oboljenja. Iako postoji veliki broj bakterija koje mogu da “napadnu” grlo, najveća verovatnoća je da je glavni krivac za ovu bolest streptokoka. Zbog učestalosti bakterija kao uzročnika, u najvećem riziku da obole su deca u školama i vrtićima.
– Angina može da bude primarna, kad mikroorganizmi uzrokuju promene samo na ždrelu, ili sekundarna, kada je angina komplikacija ili simptom neke druge bolesti koja smanjuje otpornost na infekciju. Infekcija može da se “unese” iz spoljne sredine, kroz vazduh, hranu, širenjem uzročnika sa sluzokože nosa ili sinusa, ili pak krvlju s nekog udaljenog organa – objašnjava dr Milica Mugoša, lekar opšte medicine u Domu zdravlja “Savski venac”.
Terapija
Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda i brisa ždrela. Pravoj slici znatno doprinosi i laboratorijski nalaz koji, kako dodaje naša sagovornica, pokazuje povećanje leukocita.
– Ukoliko je u pitanju bakterijska angina, ona se leči antibioticima. Da bi organizam lakše savladao infekciju, oboleli treba da uzima dosta tečnosti, da miruje u krevetu i jede lakšu hranu. Savetuje se ispiranje usta sredstvima protiv upale, na primer, blagim rastvorima hipermangana, rastvorima sode bikarbone, čajem od zelene žalfije i kamilice – kaže naša sagovornica.
Danas su zbog primene antibiotske terapije retke komplikacije poput reumatske groznice, koja daje promene na bubrezima. Zato terapija antibioticima traje deset dana jer ne samo da skraćuje tok bolesti, već i sprečava komplikacije.
Takođe, dodaje doktorka Mugoša, važno je izbeći upotrebu antibiotika kod virusne angine, koju za razliku od bakterijske prate kašalj, promuklost, curenje nosa i konjuktivitis. Zato konsultujte lekara koji će da utvrdi šta je tačan uzročnik, da ne biste nepotrebno pili antibiotike.
Preventiva
Za prevenciju bakterijskih angina najbitnije je dobro održavanje higijene, što uostalom važi za sve zaraze. Treba temeljno prati ruke, umesto peškira koristiti ubruse za jednokratnu upotrebu, pokrivati usta prilikom kašljanja i kijanja, polako konzumirati hladne namirnice, izbegavati kontakt s obolelima i provetravati prostorije u kojima borave deca.
Posledice ako se ne leči
Uznapredovala angina je upornija i neprijatnija za dete, a može da ostaviti i posledice. Bolovi u grlu i uporna visoka tenperatura koju primetite kod deteta, razlog je da se što pre javite lekaru. Strepokokna gnojna angina može da dovede do oštećenja srčanih zalistaka (reumatska groznica) ili bubrega (glomerulonefritis). Takođe može da dovede do kožnog osipa (skarletna groznica), da brzo izazove upalu sinusa, pluća i upalu srednjeg uva.
Izvor: Slađana Vasić, Blic.rs
Foto: danjaeger, www.sxc.hu
