Vlada bi ubuduće mogla da propiše posebne uslove obrazovanja u profesijama koje imaju poseban značaj kao što su prava, medicina, bezbednost i edukacija. To je jedna od predloženih izmena Zakona o visokom obrazovanju koju podržavaju Senat i Savet Univerziteta u Beogradu.
To znači da će se ubuduće pravnici, pedagozi i lekari školovati i na privatnim i na državnim visokoškolskim ustanovama, ali samo onim koji odgovaraju posebnim zahtevima i strožim kriterijumima nego do sada.
“Šta to znači recimo prostor, broj doktora nauka koji predaju studentima, ukupan broj studenata, međunarodnu reputaciju”, rekao je prof. Sima Avramović, član Radne grupe.
Na zajedničkoj sednici bilo je reči i o zahtevu studenata da narednu godinu upisuju sa 48 umesto 60 bodova.
“Ono što mene iznenađuje je da smo imali podršku profesora i da oni smatraju da to ne treba da bude odredba u naredne tri godine, nego da to stoji u zakonu”, rekao je student prorektor Beogradkog univerziteta Milan Popović.
Profesori naglašavaju da treba uvesti kategoriju honorarnog nastavnika kako bi zadržali mlade na univerzitetu, jer za stvaranje jednog docenta, hirurga ili sudiju potrebno je 10 godina.
“Zato je i bolno pitanje master i doktorskih studija, koje se ne finansiraju, jer odatle se regrutuje taj naučni podmladak. Ako to ne uradi država, moraćemo sami da rešavamo da sopstvene prihode rešavamo u takve stvari”, rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.
Neophodno je, kažu profesori, da država odredi koja su joj zanimanja potrebna, kako bi se u tim oblastima odredio broj studenata koji bi po završetku školovanja imao siguran posao.
