U procesu približavanja Evropskoj uniji srpsku poljoprivredu očekuju mnogi izazovi. Između ostalog neophodno je usaglasiti zakone sa evropskim, a najvažniji su o bezbednosti hrane, veterini i zakon o zaštiti bilja, što podrazumeva poštovanje evropskih standarda i potpunu kontrolu u ovom sektoru.
Veće korišćenje hemijskih sredstava u proizvodnji hrane povećava rizik da prehrambeni proizvodi izgube deo svoje nutritivne vrednosti i posredno ugroze zdravlje ljudi.
Zato je zdravstvena bezbednost hrane jedna od najznačajnijih društvenih tema.
Aditivi su supstance koje nemaju hranljivu vrednost. Dodaju se hrani u malim količinama u cilju produženja roka trajanja, poboljšanja ukusa, mirisa, izgleda i konzistencije. Postoje podaci da su ljudi u težnji da hranu učine ukusnijom i da je sačuvaju duže vreme još u bronzano doba koristili tri tipa aditiva: so za soljenje, dim za konzervisanje mesa i fermente u proizvodnji piva, vina, sireva i drugih namirnica. Do sredine XIX veka u uglavnom su se upotrebljavale sirovine za proizvodnju hrane, da bi sa razvojem zanatskih radionica u gradskim naseljima počelo korišćenje hemijskih supstanci – aditiva.
Kako svest o hranljivosti raste, mnogi eksperti i potrošači su sve glasniji u svojim kritikama na preterano i potencijalno opasno korišćenje aditiva, posebno boja za hranu.
