Pouzdano se ne zna kada je tačno i zašto počela tradicija posebnosti prvog dana meseca aprila. Prvi april poznat je u celom svetu kao dan šale i smeha i tog dana na svim kontinentima širom naše planete najmlađi, ali i oni malo stariji, smišljaju način na koji će se našaliti s članovima svoje porodice, prijateljima, poznanicima…
Dan određen za šalu i smeh, međutim, nije nastao u moderno doba. Najsmešniji dan postojao je i u našoj davnoj prošlosti, pre više hiljadu godina. Prema nekim istorijskim podacima, i drevne kulture, poput starih Rimljana ili Hindusa, slavile su 1. april. Međutim, u njihovo vreme ovim danom označavan je početak nove godine, buđenje proleća i ponovno rađanje prirode.
Istorija zbijanja šala 1. aprila obavijena je tajnom. Jedni tumače da se ovaj svojevrsni „narodni praznik” pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao „Dan svih luda”, koji je bio opštenarodno veselje. Neki veruju da koreni tog narodnog praznika sežu do starog Rima, poznatog i po tome što su ondašnji ljudi umeli da se dobro zabavljaju i priređuju bahanalije. Drugi kažu da se ovaj običaj pojavio u XVI veku u Francuskoj (čak tvrde da je to bilo 1564). U Francuskoj za onog ko je nasamaren kažu da je dobio „aprilsku ribu”. Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu „Danom svih glupaka”. Finci taj dan povezuju sa prolećnim podukama dece o privrednim radovima, a slično je i u Švajcarskoj, bez obzira na govorno područje te države.
Neke od tradicionalnih šala smišljanih 1. aprila i ponavljanih decenijama, pa i vekovima koji su iza nas, bile su od onih jednostavnih poput “odvezana ti je pertla”, pomeranja alarma na budilniku za sat unapred ili unazad, pozivanje učenika ili kolega na razgovor s direktorom, do najraznovrsnijih i smišljanih danima unapred. Kada je šala otkrivena, ili je onaj s kim se šali preozbiljno shvati, sledi ono obavezno – aprililili.
