Fk Tešnjar je jedan od retkih klubova u gradu koji već više od 30 godina gaji imidž “gradskog kluba”, okupljajući isključivo dečake sa valjevske kaldrme, pri čemu su uvek prioritet imali oni rođeni i odrasli u najpoznatijem gradskom kvartu Tešnjaru.
Klub sve ove godine funkcioniše i opstaje zahvaljujući neizmernoj ljubavi i entuzijazmu svih onih koji su ga vodili i za njega igrali, velikih zaljubljenika u fudbal, staru čaršiju Tešnjar i Valjevo.
Međutim, poslednje godine su među najtežima u 34 godine dugoj istoriji ovog kluba. Tačnije pre 3 godine klub se našao pred gašenjem, ostavljen na milost i nemilost tadašnjeg rukovodstva i kompletnog igračkog kadra.Kako nevolje idu jedna za drugom klubu su najpre od strane neodgovorne lokalne vlasti oduzete prostorije koje su upravo prilozima i radom njegovih članova adaptirane i kojima je klub dobrih 20 godina domaćinski upravljao. Ujedno te prostorije su bile i jedini izvor finansiranja kluba. Zatim se pokušalo i sa oduzimanjem terena na kojem FK Tešnjar trenira i igra svoje utakmice a koji je takođe svojim sredstvima sredio i priveo nameni.
Kao spasilac iz ove gotovo bezizlazne situacije pojavila se grupa entuzijasta na čelu sa braćom Slobodanom i Svetislavom Ilićem, Božom Anđelkovićem, Ljubom Srećkovićem i Aleksandrom Janjićem kojoj su se pridružila deca FK Tešnjar Uglješa Janjić, Dragan Srećković, Boško Milovanović, Dejan Tadić, braća Ilić, Milosavljević, Kremić, Kušaković
i drugi, nedozvolivši nestajanje njihovog kluba sa fudbalske mape gradaValjeva. Za nepunih mesec dana dovedeno je 20 momaka koji su prihvatili ovu tešnjarsku priču cime je ona dobila svoje naslednike.
I upravo čime se klub ponosi su ovi momci koji bez ikakve materijalne nadoknade brane njegove boje i koji dovijajući se na razne načine pokušavaju da obezbede njegovu egzistenciju bilo kroz sopstvene novčane priloge ili kroz organizovanje raznoraznih akcija kako bi došli do sredstava kojima bi pokrili visoke troškove takmičenja. Tako su pred početak ovog prvenstva igrači samoinicijativno organizovali akciju skupljanja starog gvozđa po gradu i na taj način
prikupili sredstva koja su omogucila klubu da završi prvi deo prvenstva.Ako se tome pridoda i to da je ovaj klub organizovan na čistim amaterskim principima gde igrači pred svaku utakmicu
obeležavaju teren, sređuju svlačionice, kače mreže, peru svoju opremu, i stignu da treniraju tri puta nedeljno postavlja se pitanje zašto je takav odnos lokalne vlasti upravo prema onima koji treba da budu primer funkcionisanja sportskih društava i vaspitavanja omladine.
Fudbalski klub Tešnjar je primer amaterskog sporta, sportskog entuzijazma i ljubavi prema sportu. Zbog toga se postavlja pitanje kome je stalo da se ugasi klub sa svetlom tradicijom i da se tešnjarska deca prepuste ulici?
Zato apelujemo na nadležne da pomognu ovakve zdrave gradske priče i da spreče one kojima je lični interes važniji od interesa 30 momaka koji pre svega i iznad svega vole fudbal.
Pozivamo nadležne organe u fudbalskom savezu Valjeva i organe u gradskoj upravi da pomognu da se fudbal i dalje “pika” među Tešnjarcima.
