>>>1501. – Portugalski moreplovac Pedro Kabral vratio se u otadžbinu s putovanja tokom kojeg je Brazil proglasio posedom Portugalije.
>>>1611. – Engleskog istraživača Henrija Hadsona , koji je prvi ispitao istočne obale Grenlanda i reku Hadson, pobunjena posada njegovog broda “Diskaveri” je sa osmoricom pristalica ostavila u Hadsonovom zalivu, gde su potom svi umrli od gladi i zime.
>>>1668. – Rođen je italijanski filozof, istoričar i teoretičar prava Đovani Batista Viko, ili Đambatista, osnivač filozofije istorije i preteča moderne estetike.
>>>1785. – Turska vojska skadarskog vezira Mahmud paše Bušatlije prodrla je u Cetinje, gde paša nije poštedeo ni manastir koji je krajem 15. veka sagradio Ivan Crnojević, prema predanju njegov predak [Bušatlije su poturčenjaci].
>>>1848. – Zbog dekreta o ukidanju “narodnih radionica” – otvorenih pod pritiskom radničkih demonstracija u februaru 1848, u kojima se zaposlilo 150.000 nezaposlenih – u Parizu je izbio ustanak radnika, koji je posle tri dana ugušio general Luj Kavenjak i naredio streljanje 11.000 radnika.
>>>1862. – Turska artiljerija je sa Kalemegdana bombardovala beogradsku varoš, posle čega su dobrovoljci iz Srbije i drugih srpskih krajeva pohrlili u odbranu Beograda. Legijom, u kojoj je pola dobrovoljaca bilo iz Vojvodine, komandovao je pesnik Vladislav Kaćanski.
>>>1875. – Posle napada hajduka pod vođstvom Pere Tunguza na turski karavan u Bišini, izbio je Nevesinjski ustanak, najveći protiv Otomanskog carstva u Bosni i Hercegovini.
>>>1943. – U Londonu je u Drugom svetskom ratu, pod predsedništvom premijera Vinstona Čerčila, na sastanku štabova britanske armije radi utvrđivanja planova za ratne operacije u Italiji i na Sredozemlju, odlučeno da se Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pozove da sadejstvuje, vezujući na svom bojištu što više fašističkih snaga.
>>>1945. – Japanski komandant, general Micuru Ušidjima izvršio je samoubistvo posle poraza od američkih trupa na ostrvu Okinava, poprištu najkrvavije bitke na Pacifiku u Drugom svetskom ratu. Zvanično je saopšteno da je tokom borbi za Okinavu poginulo 234.183 vojnika i civila.
>>>1947. – U SAD je usvojen Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograničeno pravo radnika da organizuju štrajkove i primoran sindikat da isključi prokomunističke rukovodioce.
>>>1956. – Pukovnik Gamal Abdel Naser izabran je za predsednika Egipta.
>>>1960. – Patris Lumumba postao je prvi premijer nezavisne Republike Kongo [sadašnja Demokratska Republika Kongo].
>>>1970. – Studenti u Tokiju sukobili su se sa policijom tokom velikih demonstracija protiv produženja američko-japanskog pakta o bezbednosti.
>>>1985. – Iznad Atlantskog okeana eksplodirala je bomba koju su podmetnuli Siki teroristi u avion “Boing 747” kompanije “Er Indija” na liniji Toronto-Bombaj, usmrtivši svih 329 putnika i članova posade.
>>>1993. – Nigerijski diktator, general Ibrahim Babangida poništio je predsedničke izbore održane 12. juna i onemogućio povratak demokratije.
>>>1994. – Južna Afrika se, posle decenija međunarodne izolacije zbog politike aparthejda, vratila u Generalnu skupštinu Ujedinujenih nacija.
>>>1995. – Umro je američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk, koji je 1954. pronašao vakcinu protiv dečje paralize, epohalno otkriće koje je na minimum smanjilo opasnost od opake bolesti.
>>>1996. – Umro je grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu, prvi socijalistički premijer Grčke. Bio je šef vlade od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti.
>>>1998. – Umrla je američka filmska grlumica irskog porekla Morin O”Saliven, najpoznatija po ulogama partnerke Džonija Vajsmilera u seriji filmova o Tarzanu.
>>>2002. – U zemljotresu na jugu Perua poginulo je najmanje 97 ljudi.
>>>2004. – U napadu čečenskih terorista u Ingušetiji poginulo je 92 ljudi, uključujući policajce, graničare i 25 civila.
