Sa 2,3 miliona hektara pod šumom Srbija bi trebalo da je po šumovitosti u grupi bogatijih zemalja ovim, ne samo ekonomski, vec i ekološki znacajnim resursom. Medutim, po stvarnom stanju na terenu, Srbija je bogata siromašnim šumama, koje su godinama eksploatisane uz minimalna ili nikakva ulaganja. Na drugoj strani, povecan je obim šumskih šteta (vremenske nepogode, razne šumske bolesti i požari, a najviše – bespravna seca). Zakonska regulativa narocito nije poštovana u privatnim šumama. U principu, privatne šume se nekvalitetno neguju, vlasnici ih vec po tradiciji koriste za ogrev, cesto nestrucno.
Poređenja radi, 1982. godini u Srbiji je bilo pošumljeno 19 hiljada hektara, dok je 2001. godine to iznosilo samo dve hiljade hektara. Razlog je nedostatak para, s obzirom na višegodišnju administrativnu kontrolu cena proizvoda šumarstva, pre svega drvnog sortimenta i gubljenje tržišnih kriterijuma u formiranju cena.
Šume su najsavršenija životna zajednica na zemlji. Predstavljaju najmarkantniji deo biosfere. Čine je nizovi međusobno zavisnih i povezanih ekosistema veličanstvenih po ustrojstvu, broju, obimu i raznovrsnosti. Pored šumskog rastinja ovoj životnoj zajednici pripadaju i životinje koje tu obitavaju. One su zaštitnik i stabilizator atmosfere, hidrosfere i svi treba da vode računa kao se odnose prema šumama.
