>>>1498. – Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama kao prvi Evropljanin iskrcao se na obale sadašnje afričke države Mozambik.
>>>1562. – Francuski rimokatolici su, s blagoslovom Vatikana, u Vasiju poklali 1.200 hugenota [francuski protestanti], izazvavši religiozni rat koji je trajao do 1598.
>>>1643. – Umro je italijanski orguljaš i kompozitor Đirolamo Freskobaldi, najveći majstor svog vremena na orguljama. Bio je preteča Johana Sebastijana Baha u kompozicijama za orgulje, koje je obogatio novim izražajnim sredstvima. Komponovao je tokate, kancone, fantazije za orgulje, madrigale, motete.
>>>1767. – Španski kralj Karlos III proterao je iz zemlje rimokatolički jezuitski red.
>>>1810. – Rodjen je poljski kompozitor i pijanista Frederik Francišek Šopen, nazvan “pesnikom klavira”, koji je u vrhunskom romantičarskom maniru komponovao gotovo isključivo klavirsku muziku.
>>>1815. – Francuski car Napoleon I iskrcao se na obalu Francuske, tri dana pošto je s grupicom sledbenika napustio mediteransko ostrvo Elba na kojem je bio zatočen pošto je primoran da abdicira u aprilu 1814. Ubrzo je trijumfalno ušao u Pariz i povratio vlast, čime je počela njegova druga vladavina poznata kao “100 dana”, okončana u junu 1815. vojnim porazom kod Vaterloa.
>>>1872. – U planinskom području Jelouston u SAD osnovan je prvi nacionalni park u svetu.
>>>1878. – Pobedom Srbije završen je Drugi srpsko-turski rat. Prvi rat sa Otomanskim carstvom 1876. i 1877. okončan je neuspehom Srbije, ali joj je drugi 1877. i 1878. doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i medjunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878.
>>>1879. – Rodjen je bugarski državnik Aleksandar Stamboliski, vodja Zemljoradničkog narodnog saveza i premijer Bugarske od 1920. do 1923, kad je oboren u profašističkom udaru i ubrzo ubijen.
>>>. – Rodjen je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva.
>>>1891. – Rodjen je srpski pisac Stanislav Vinaver, jedan je od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi.
>>>1896. – Bosonogi ratnici abisinskog negusa Menelika II do nogu su potukli italijanske trupe kod Adue, posle čega je Italija morala da prizna nezavisnost Abisinije.
>>>1909. – Rodjen je engleski pozorišni i filmski glumac Džejms Dejvid Grejem Niven, koji je elegantnom glumom oličavao britanski tip džentlmena, dobitnik Oskara 1958. za film “Odvojeni stolovi”.
>>>1914. – Rodjen je američki pisac afričkog porekla Ralf Valdo Elison, čiji je roman “Nevidljivi čovek” jedan od najimpresivnijih u američkoj književnosti posle Drugog svetskog rata.
>>>1919. – U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament – privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojem je bilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili iz ranijih parlamenata jugoslovenskih zemalja, izabrani pre Prvog svetskog rata.
>>>1922. – Rodjen je izraelski državnik Jicak Rabin, premijer od 1974. do 1977. i od juna 1992. do 4. novembra 1995, kad ga je, u trenutku dok je napuštao mirovni miting na kojem je govorio, ubio atentator Jigal Amir.
>>>1938. – Umro je italijanski pisac i političar Gabrijele Danuncio, predstavnik estetizma, koji je najdublji trag u literaturi ostavio pesničkim zbirkama “Rajska poema” i “Alkiona”.
>>>1941. – Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i već 2. marta 1941. u nju su iz Rumunije počele da ulaze nemačke trupe.
>>>1942. – U Čajniču je u Drugom svetskom ratu od oko hiljadu boraca formirana Druga proleterska brigada s četiri bataljona, u čiji su sastav ušli Prvi i Četvrti bataljon Užičkog, Drugi bataljon Čačanskog i Treći bataljon Šumadijskog odreda. Na borbenom putu dugom oko 24.000 kilometara brigada je izvela više od 120 većih operacija širom Jugoslavije.
>>>1943. – Britansko ratno vazduhoplovstvo počelo je u Drugom svetskom ratu da sistematski bombarduje evropske železničke sisteme na teritoriji pod kontrolom Nemačke.
>>>1946. – Rodjen je srpski general-pukovnik pilot Ljubiša Veličković, jedini general koji je poginuo tokom agresije NATO na Jugoslaviju 1999.
>>>1954. – SAD su saopštile da su na pacifičkom ostrvu Bikini izvele prvu probu hidrogenske bombe.
>>>1954. – U glavnom gradu Venecuele Karakasu otvorena je prva konferencija Organizacije američkih država.
>>>1958. – Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti.
>>>1959. – Arhiepiskop Makarios III vratio se na Kipar iz izgnanstva na Sejšelskim ostrvima, na koja su ga 1956. proterali Britanci. Krajem 1959. Velika Britanija, Grčka i Turska sporazumele su se o nezavisnosti Kipra, a Makarios je 1960. postao prvi predsednik Kiparske republike, što je ostao do smrti 1977.
>>>1966. – Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska “Venera III”, prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.
>>>1985. – U Urugvaju je preuzeo vlast predsednik Hulio Sangineti, čime je okončana devetogodišnja vojna vladavina u toj južnoameričkoj zemlji.
>>>1991. – Na prvim slobodnim izborima u Albaniji, Albanska partija rada osvojila je 176 od 250 poslaničkih mesta i zadržala vlast, ali je predsednik partije Ramiz Aljija [Alia] izgubio u svojoj izbornoj jedinici.
>>>1992. – Bosanski muslimani i Hrvati su na referendumu glasali za otcepljenje od Jugoslavije, a u Sarajevu su muslimani ispred srpske pravoslavne crkve pucali na srpske svatove, što je nagovestilo gradjanski rat u bivšoj BiH.
>>>1992. – U Crnoj Gori se na referendumu 63 odsto gradjana izjasnilo za zajedničku državu sa Srbijom – Saveznu Republiku Jugoslaviju.
>>>1993. – Američki vojni transporteri su iznad istočne Bosne izbacili prve tovare s hranom i lekovima, čime je u Bosni i Hercegovini počela “Operacija padobran”.
>>>1994. – Posle četvorodnevnih pregovora pod pritiskom SAD, predstavnici Hrvatske i bosanskih muslimana i Hrvata su u Vašingtonu potpisali preliminarni sporazum o stvaranju muslimansko-hrvatske federacije u BiH.
>>>1996. – Niko od 123 putnika i člana posade nije preživeo pad peruanskog putničkog aviona “Boing 737”, u najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva u Peruu.
>>>1997. – Albanska vlada premijera Saljija Beriše podnela je ostavku, posle dvomesečnih krvavih nereda izazvanih krahom štedionica u kojima je desetine hiljada Albanaca izgubilo životnu uštedjevinu.
