Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) iz Beograda u saradnji sa Vrhovnim sudom Srbije, danas je u Okružnom sudu organizovao seminar za stručno usavršavanje sudija na temu “Zakona o javnom informisanju”. Glavne teme o kojiima se govorilo na seminaru su Evropski standard i Zakon o javnom informisanju Republike Srbije, Zabrana govora mržnje, Zabrana distribucije, Tužba za propuštanje objavljivanja, Naknada štete, Odgovor na informaciju, Ispravka informacije, Opoziv informacije i Učešće u dobiti ostvarenoj povredom prava ličnosti.
Srbija, mnogo toga još uvek nije uradila u oblasti zakonodavstva, a što bi morala, ako ima ozbiljnu nameru da se uključi u evropsko društvo. Mediji i obični građani često se nalaze na udaru zakona kada je reč o kleveti, uvredi ili omalovažavanju državnih funkcionera ili institucija, dok je političarima i funkcionerima omogućeno da se skrivaju iza imuniteta, čak i kada je reč o najtežim klevetama.
Zakonom o informisanju je jasno predviđeno da kada je reč o političaru i javnom funkcioneru, smete iznositi podatke iz njihovog privatnog života koji su od važnosti za njihovu javnu funkciju, i da se za to ne odgovara, kao na primer da imaju ljubavnicu i gde se sa njom nalaze u trenutku kada bi trebalo da sede na svom radnom mestu. Javnost ima puno pravo da to zna, jer je to podatak iz privatnosti koji je veoma važan za nečiju javnu funkciju. Reč je, zapravo, o tome da imamo pravo da kao javno mnjenje dobijemo takve podatke, a da oni koji ih iznesu pri tome ne trpe posledice krivičnih i tužbi za naknadu štete za kojima političari često posežu.
Stiče se utisak da se, kada je reč o Zakonu o javnom informisanju, pravosuđe ne snalazi baš najbolje. Svedoci smo da se često prave greške kada je reč o nadležnosti sudova, rekao je dr Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta UNION u Beogradu, na današnjem seminaru.
– Razlog leži u činjenici da Zakon o organizaciji sudova, kojim se predviđa nadležnost, nije stupio na snagu onako kako je to bilo predviđeno i kako se imalo u vidu kada je pisan Zakon o javnom informisanju. Upravo zbog toga postoje problemi u razgraničenju kompetencija opštinskih i okružnih sudova. Na drugoj strani, Zakon o javnom informisanju je sasvim precizan kada je reč o nadležnosti, bilo da se radi o naknadi štete, odgovoru, ispravci…
U pojedinim medijima gotovo svakodnevno se plasira govor mržnje, često upakovan u formu viceva zasnovanih na rasnoj ili etničkoj pripadnosti, ali izostaju reakcije tužilaštva.
– Za takve i slične stvari predviđen je efikasan pravni instrument u Zakonu o javnom informisanju, mnogo efikasniji od zabrane distribucije. Oni na koje se odnose vicevi i druge informacije zasnovane na govoru mržnje ili rasnoj, etničkoj, verskoj ili bilo kojoj drugoj diskriminaciji, kao i nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima mogu podneti tužbu protiv medija koji plasiraju takve informacije, sa zahtevom da se zabrani da se ponovo objavi takav vic ili druga takva informacija, i da se objavi takva zabrana. To je mnogo bolji put nego zahtev tužilaštva da se zabrani distribucija.
Predavči na seminara su bili su i mr. Saša Gajin, Pravni fakultet Univerziteta UNION u Beogradu, Institut za uporedno pravo u Beogradu, Vladimir Miljević, advokat iz Beograda i
Vojkan Simić, advokat u Beogradu.
