Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240

Identifikovan način mutacije H5N1

infakt__frame.jpgAmerički naučnici identifikovali su neke od mutacija koje su potrebne da bi virus ptičjeg gripa tipa H5N1 mogao trajno da se nastani u ljudskom organizmu i izazove pandemiju.
Od 2003. godine, kada se ponovo pojavio, virus H5N1 se polako, ali nezaustavljivo kretao iz Azije ka Evropi, a poslednjih sedmica to širenje se ubrzalo. Na svom putu, virus je usmrtio više od 100 ljudi, ali je i dalje ostao virus koji u prvom redu pogađa ptice. Iako niko ne može da prognozira da li će, i kada, virus evoluirati u oblik koji se lako prenosi sa čoveka na čoveka, naučnici strahuju da će se to pre ili kasnije dogoditi.
Samo se za tri tipa – H1, H2 i H3 – zna da izazivaju oboljenje kod ljudi, i oni su uzročnici najmanje tri velike pandemije gripa – 1918, 1957. i 1968. godine.
Da bi mogao da pređe sa ptica na čoveka, virus mora da mutira u meri dovoljnoj da može da se veže za živinske ćelije i za ćelije ljudskih pluća.
Ranije studije su pokazale da su potrebne samo dve promene kako bi za čoveka smrtonosni virus iz 1918. godine izgledao kao najobičniji virus ptičjeg gripa, što sugeriše da nije reč o velikim mutacijama.

Povezano

Ostavite vaš komentar