Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240

Privredna kretanja na području RPK Valjevo

infakt__frame.jpgPrema podacima RPK Valjevo u prvih 7 meseci ove godine došlo je do povećanja izvoza za oko 20% u odnosu na prethodnu godinu, dok je uvoz smanjen za 12 % u odnosu na isti period lane. U prvih 8 meseci 2005. godine za 2,7% smanjen je fizički obim proizvodnje , povećan je broj preduzeća koji su u stečaju i nema novih direktnih investicija na području Komore. Svi ovi podaci ukazuju da je stanje u privredi izuzetno teško i postoji dosta ograničenja u poslovanju što zahteva organizovan i sistematski rad na njihovom rešavanju i unapređenju ambijenta poslovanja.
Po tipu vlasništva 245 preduzeća ili 7,1% je u društvenom vlasništvu, 2 813 ili 82% su privatna, 253 ili 7,4% su zadružna i 103 ili 3% su sa mešovitim kapitalom.
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja na području RPK je smanjena za prvih devet meseci ove godine za 1,5%.
U prvih 6 meseci ove godine spoljnotrgovinaska razmena iznosi 191,8 miliona dolara što je za 2% manje nego za isti period 2004. godine. Najviše se izvozilo u Italiju, potom BiH, Nemačku, Austriju i Veliku Britaniju, a u redosledu zemalja iz kojih se uvozilo, na prvom mestu je Italija, potom slede Nemačka, Francuska, BiH i Austrija.
U srukturi zaposlenih uočava se smanjenje u svim oblastima delatnosti i povećanje zaposlenih u samostalnim delatnostima.
Analizom svih podataka zaključeno je da postoje minimalni i teritorijalno neusklađeni podsticaji za startovanje novog biznisa, početna kreditna podrška ne postoji jer se traži poslovanje preduzeća za 6 meseci, ne postoje komunalno i infrastrukturno opremljene lokacije za nove investicije, postojeći kapaciteti nisu u funkciji, a procedura dobijanja građevinske dozvole i dalje je duga.
Da bi se svi ovi problemi prevazišli predlog je da se preduzećima u restruktuiranju daje mogućnost nefinansijskog podsticaja u smislu investiranja kroz stavljanje u funkciju viška zemljišta koje je komunalno opremljeno i obezbeđivanje početnih kredita za nova ulaganja. Donošenjem Zakona o imovini lokalnih zajednica, Strategije održivog regionalnog razvoja i uspostavljanjem decentralizacije Investicionih fondova obezbedio bi se ravnomerniji razvoj regija. Neophodan je i zakon o upravljanju resursima kao i unapređenje katastra zemljišta. Jedna od mera podsticaja ambijentalnog investiranja je svakako i povećanje efikasnosti i pojednostavljenja procedure za dobijanje dozvola za investiranje kao i uvođenje drugih podsticajnih mera od strane države.

Povezano

Ostavite vaš komentar