>>>1713. – Rodjen je francuski filozof i pisac Denis Didro, kriticar religioznog morala i nosilac prosvetiteljske misli u predrevolucionarnoj Francuskoj, inspirator i glavni urednik velike francuske “Enciklopedije”, objavljene izmedju 1751. i 1772. u 28 tomova.
>>>1796. – Pod pritiskom Francuske, Spanija je objavila rat Velikoj Britaniji, zavrsen katastrofalnim porazom francusko-spanske flote 1805. u bici kod Trafalgara, posle cega je Spanija prakticno ostala bez ratne mornarice.
>>>1857. – Srpski slikar Stevan Todorovic, pionir fizicke kulture u Srbiji, otvorio je u Beogradu besplatnu skolu za slikanje, pevanje i gimnastiku.
>>>1864. – Rodjen je franucuski hemicar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu fotografskog materijala.
>>>1880. – Umro je francuski kompozitor poreklom nemacki Jevrejin Zak Ofenbah, tvorac francuske operete.
>>>1908. – Bugarski knez, nemacki princ Ferdinand Koburg proglasio je nezavisnost Bugarske od Otomanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I.
>>>1912. – Potpisnice Balkanskog saveza – Srbija, Bugarska i Crna Gora – predale su ultimativnu notu Turskoj, posle cega je poceo Prvi balkanski rat.
>>>1915. – Snaznom artiljerijskom vatrom duz celog fronta na Dunavu, Savi i Drini, u Prvom svetskom ratu pocela je ofanziva Centralnih sila na Srbiju.
>>>1947. – U Varsavi je – na osnovu odluke koju su rukovodstva komunistickih partija SSR, Jugoslavije, Bugarske, Rumunije, Madjarske, Cehoslovacke, Poljske, Francuske i Italije, donela sedam dana ranije – osnovan Informacioni biro tih partija [Informbiro ili Kominform] sa sedistem u Beogradu.
>>>1954. – Velika Britanija, SAD, Jugoslavija i Italija potpisale su Londonski memorandum o trscanskoj krizi, zaostrenoj odlukom zapadnih sila da civilnu upravu u zoni “A” slobodne teritorije Trsta predaju Italiji.
>>>1970. – Vrsilac duznosti predsednika Egipta Anvar el Sadat je sedmog dana posle smrti Gamala Abdela Nasera zvanicno postao sef drzave.
>>>1988. – Na plebiscitu koji je organizovao diktator Augusto Pinoce, 53 odsto Cileanaca je glasalo protiv predloga da mu mandat bude produzen do 1997. Pinoce je prigrabio vlast vojnim udarom 1973, organizovanim uz pomoc SAD, u kojem je ubio predsednika Salvadora Aljendea.
>>>1994. – Na dva zgarista u Svajcarskoj pronadjeno je 48 tela pripadnika sekte “Hram Sunca”, koji su ocito umrli u obredima masovnog samoubistva.
>>>1998. – Pravni komitet Predstavnickog doma Kongresa SAD odobrio je otpocinjanje postupka impicmenta protiv americkog predsednika Bila Klintona. To je bila treca istraga u postupku impicmenta u americkoj istoriji protiv predsednika SAD.
>>>2000. – U Beogradu je oko milion demonstranata – od kojih su mnogi iz unutrasnjosti Srbije doputovali u prestonicu nepreglednim konvojima kamiona, autobusa i automobila, koje policija nije uspela da zaustavi blokadom puteva – oborilo rezim Slobodana Milosevica porazen na izborima 11 dana ranije. Mnogi demonstranti uspeli su da se kroz oblake suzavca koje je ispaljivala policija probiju u zdanje Skupstine Jugoslavije, a potom uz pomoc bagera i u zgradu Radio-televizije Srbije, u kojima su uskoro izbili pozari. Na vise mesta u centru grada policajci su prestali da se odupiru demonstrantima, a vojska nije intervenisala, da bi se uvece sa terase Skupstine Beograda gradjanima obratio izabrani predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica. Tokom demonstracija poginula je jedna devojka, a jedan demonstrant umro je od srcanog udara.
>>>2003. – Favorit Moskve Ahmad Kadirov, bivsi muslimanski svestenik, dobio je predsednicke izbore u Ceceniji. Kadirova su islamski teroristi ubili u maju 2004.
nski svestenik, dobio je predsednicke izbore u Ceceniji. Kadirova su islamski teroristi ubili u maju 2004.
@@@
