Krstovdan

SPC i vernici danas obeležavaju Krstovdan, dan kada se praznuju dva događaja u vezi sa Časnim Krstom Hristovim. Prvi je pronalazak Časnog Krsta na Golgoti a drugi njegov povratak iz Persije u Jerusalim.
Obilazeći svetu zemlju, sv. carica Jelena naumi da potraži Časni Krst Gospodnji. Kako je samo neki Jevrejin po imenu Juda znao gde se Krst nalazi, prisiljen od carice prizna da je mesto gde se on nalazi pod Venerinim hramom na Golgoti koga je podigao car Adrijan. Po naređenju carice Jelene, porušiše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu nađoše tri krsta. I, za vreme dok je carica bila u nedoumici koji je od njih pravi, mimo tog mesta prolazila je povorka sa mrtvacem. Tada ih patrijarh Makarije posavetova da na mrtvog čoveka stavljaju redom jedan po jedan krst. I kad staviše treći, mrtvac ožive, pa po tome poznaše da je to Časni i životvorni Krst Hristov. Staviše ga potom na jednu bolesnu ženu, i ona ozdravi. Tada patrijarh uzdiže krst da ga sav narod vidi, a svi prisutni pevaše: Gospode pomiluj! Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i u njega položi krst.
Kasnije, car Hozroj osvoji Jerusalim; mnogi narod odvede u ropstvo a Krst Gospodnji u Persiju, gde je ležao 14 godina. 628. godine grčki car Iraklije pobedi Hozroja i sa slavom vrati Krst u Jerusalim. Ušavši u grad, car Iraklije nošaše Krst na svojim leđima, no najedanput stade i ne mogaše više ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharija vide anđela koji cara sprečavaše da u raskošnom odelu ide pod Krstom i to onim putem kojim je Hristos, bos i ponižen, išao. Ptrijarh to reše caru. a ovaj se svuče, pa u bednoj odeći i bosonog uze Krst, iznese ga na Golgotu, i položi u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.
Ovaj praznik još se naziva i Vozdviženje Časnog Krsta, i uvek se, bez izuzetka posti, bez obzira što nije na postu ili ne pada u posni dan. i Vozdviženje Časnog Krsta, i uvek se, bez izuzetka posti, bez obzira što nije na postu ili ne pada u posni dan.@@@