1395. – Kraljević Marko – prema oskudnim istorijskim podacima – poginuo je kao turski vazal u bici na Rovinama protiv vlaškog vojvode Mirče. Kao najstariji sin i naslednik kralja Vukašina Mrnjavčevića, posle očeve pogibije 1371. u Maričkoj bici protiv Turaka, nastavio je da vlada srpskim oblastima oko Prizrena, Skoplja i Prilepa. Pouzdanih podataka o njegovom životu i vladavini gotovo da nema, ali je u narodnim pesmama idealizovan kao uzor junaštva, viteštva i čestitosti i zaštitnik nejakih od zuluma i nasilja. On je najpopularnija ličnost srpskih narodnih pesama.
1510. – Umro je italijanski slikar Sandro Botičeli, koji je radio religiozne i alegorijske kompozicije, posebno poznat po likovima Bogorodice s malim Hristom. Njegov crtež je elegantan i uznemiren, likovi idealizovani, a celo delo prožeto melanholojom i lirskim raspoloženjem. Dela: “Poklonjenje kraljeva”, “Proleće”, “Rodjenje Venere”, ilustracije za “Božanstvenu komediju” Dantea Aligijerija.
1749. – Rodjen je engleski lekar Edvard Džener, pronalazač vakcine protiv velikih boginja, čime je utemeljio modernu imunologiju. Uočio je da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginje ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada u maju 1796. uspešno je vakcinisao jednog osmogodišnjeg dečaka. Njegova vakcina ubrzo je u celom svetu prihvaćena kao pouzdana zaštita od smrtonosnih velikih boginja.
1809. – Francuski car Napoleon I izdao je dekret kojim je prisvojio papske teritorije.
1838. – Umro je francuski sveštenik i diplomata Šarl Moris de Taljeran Perigor, vešt i beskrupolozan političar. Kao predstavnik trećeg staleža i predsednik Ustavotvorne skupštine, koja je zasedala od 1789. do 1791, izdejstvovao je da skupština sekularizuje crkvena imanja i pretvori ih u nacionalna dobra. Tokom Francuske revolucije postajao je sve umereniji i emigrirao je posle proglašenja republike 1792. Vratio se 1796. i u vreme Direktorijuma i vladavine cara Napoleona I bio je šef diplomatije. Predvidjajući Napoleonov slom, izdao je gospodara i stupio u kontakt s ruskim carem Aleksandrom I i austrijskim kancelarom Klemensom Meternihom. U prvom periodu Restauracije bio je 1814. i 1815. predsednik vlade, a u vreme Julske monarhije ambasador u Londonu od 1830. do 1834.
1866. – Umro je francuski kompozitor Erik Sati, protivnik impresionizma i pobornik specifičnog uprošćenog muzičkog izraza. Posebno je gajio humor i grotesku. Dela: balet “Priroda”, klavirske kompozicije “Hladni komadi”, “Osušeni embrioni”, “Tri komada u obliku kruške”.
1900. – Rodjen je iranski verski vodja ajatolah Ruholah Homeini, koji se 1979, posle zbaciivanja šaha Mohameda Reze Pahlavija, vratio u Iran iz izbeglištva. Vladao je do smrti 1989, uspostavio sistem teokratske diktature i insistirao na izvozu islamske revolucije, što je podrazumevalo i podršku islamskim teroristima širom sveta.
1911. – Rodjena je američka filmska glumica irskog porekla Morin O”Saliven, poznata po ulogama Tarzanove partnerke Džejn u seriji filmova s Džonijem Vajsmilerom. Filmovi: “Tarzan i njegova drugarica”, “Tarzan i njegov sin”, “Tarzanova najveća avantura”, “Tarzan u Njujorku”, “Visoki čovek”, “Dejvid Koperfild”, “Ana Karenjina”, “Braća Marks na trkama”, “Kardinal Rišelje”, “Ponos i predrasude”.
1917. – Umro je srpski vojskovodja vojvoda Radomir Putnik, koji se kao sjajan strateg posebno iskazao u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1916. U dva srpsko-turska rata od 1876. do 1878. komandovao je Rudničkom brigadom i Veterničkim odredom, jedinicama koje su se istakle u borbama na Javoru, Krevetu, Velikom Šiljegovcu, Đunisu, oko Pirota i u oslobadjanju Niša, Vranja i Gnjilana. U srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je načelnik Štaba Dunavske divizije, a 1890. postavljen je za pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba. Tada je u program obuke starešina uveo rešavanje taktičkih zadataka na Višoj školi Vojne akademije, u kojoj je predavao taktiku i generalštabnu službu. Komanda nad Šumadijskom divizijskom oblašću poverena mu je 1893, ali mu je 1895. oduzeta i 1896. penzionisan je pod sumnjom da saradjuje s Radikalnom strankom. Reaktiviran je 1903. posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i otad je kao načelnik Glavnog generalštaba i ministar vojske 1904, od 1906. do 1908. i 1912. rukovodio ratnim pripremama. Umnogome zahvaljujući njemu, srpska vojska je naoružana brzometnim oružjem i teškom artiljerijom, utvrdjena je njena doktrina, povećan je i obučen rezervni starešinski kadar, otvorene su oficirske škole rodova, obučeno više generacija generalštabnih oficira, izradjeni su ratni planovi i propisani postupci mobilizacije. U Prvom balkanskom ratu kao načelnik Štaba Vrhovne komande znatno je doprineo pobedi srpskih armija u neočekivanom sudaru s turskom vojskom u Kumanovskoj, a zatim u Bitoljskoj bici u oktobru i novembru 1912. U Drugom balkanskom ratu 1913. pravovremeno je rasporedio i pripremio vojsku, predvidevši bugarski napad, što je bilo odlučujuće za trijumf u Bregalničkoj bici. U Prvom svetskom ratu 1914. veštim manevrisanjem i grupisanjem glavnine srpskih snaga doprineo je slamanju nadmoćnih austrougarskih trupa u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915, osujetivši nizom manevara nameru nemačke Vrhovne komande da je u sadejstvu s bugarskim i austrougarskim trupama opkoli i uništi, ali su ga prethodno saveznici – pogrešno procenivši situaciju – onemogućili da ofanzivom spreči Bugarsku da stupi u rat na strani Centralnih sila. U toku povlačenja srpske vojske teško je oboleo i upućen je u Francusku na lečenje, gde je umro.
1935. – Umro je francuski kompozitor Pol Dika, profesor Pariskog konzervatorijuma, koji se inspirisao klasičnom tradicijom, obogativši je uticajem kasnoromantičara i impresionista. Dela: orkestarski skerco “Čarobnjakov učenik”, opera “Arijadna i Plavobradi”, koreografska poema “Peri”.
1940. – Nemačka je u Drugom svetskom ratu okupirala glavni grad Belgije Brisel.
1946. – Zbog saradnje s nemačkim nacistima, premijer Rumunije u Drugom svetskom ratu Mitri Antonesku osudjen je na smrt.
1954. – Vrhovni sud SAD osporio je pravilo iz 1896. da obrazovanje treba da bude “odvojeno ali jednako”, čime je odbačena rasna segregacija u državnom školskom sistemu.
1957. – Egipat je zabranio izraelskim trgovačkim brodovima prolaz kroz Suecki kanal.
1965. – Izmedju SAD i Velike Britanije obavljen je prvi transatlantski TV prenos programa u boji. Američki komercijalni telekomunikacioni satelit “Erli bird” prenosio je emisiju američke TV mreže NBC “Novi pogled na staru Englesku”.
1974. – U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina poginulo je 32 ljudi.
1987. – Irački ratni avion “F-I miraž” ispalio je dve “egzoset” rakete na američki vojni brod “Stark” koji je patrolirao Zalivom, usmrtivši 37 i ranivši 62 mornara.
1991. – Ruska federacija nezavisnih sindikata odbacila je odluku sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova o zabrani štrajkova.
1994. – U Malaviju su održani prvi višepartijski izbori, na kojima je vlast izgubio predsednik Kamuzu Banda koji je tri decenije diktatorski upravljao tom afričkom državom.
1995. – Pobednik predsedničkih izbora u Francuskoj Žak Širak preuzeo je dužnost šefa države, obećavši da će uliti nov elan naciji razdiranoj nejednakošću i nezaposlenošću.
1997. – U Kinšasu, glavni grad Zaira, ušle su pobunjeničke snage, čiji je vodja Loran Kabila preuzeo vlast kao novi šef države, dan posle bekstva iz Kinšase predsednika Mobutua Sese Seka. Kabila je objavio da je naziv Zaira promenjen u Demokratska Republika Kongo.
1999. – Izbore u Izraelu dobio je vodja Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua, lidera desničarskog Likuda, što je značilo novi p
odstrek mirovnom sporazumu Izraela s Palestincima.
2000. – Državna duma [donji dom parlamenta] potvrdila je nadmoćnom većinom odluku predsednika Rusije Vladimira Putina o izboru Mihaila Kasjanova za premijera.
2004. – Predsedavajući iračkog vladajućeg Saveta, šiitski vodja Abdul Zahra Otman Muhamed, ubijen je u samoubilačkom napadu automobilom-bombom u Bagdadu. U napadu je poginulo još osam ljudi.
2004. – Masačusets je postao prva država SAD u kojoj je dozvoljen brak osoba istog pola.
judi.
2004. – Masačusets je postao prva država SAD u kojoj je dozvoljen brak osoba istog pola.
@@@
