Od danas stupa na snagu novi Zakon o parničnom postupku a sadrži brojne novine. Zakon je usklađen sa standardima Evrope i našim potrebama i sprečava stranke i advokate da zloupotrebe prava, a obavezuje i sud na valjan rad, počev od podnošenja tužbe. Stranke će ubuduće biti dužne da dokazuju i ono što tvrde i ono što osporavaju. Tužba mora da se podnese sa valjanim dokazima, sud nije dužan da izigrava pravnu pomoć i da nalaže stranci bezbroj puta da uredi tužbu. Ako se ne odgovori na tužbu, a činjenično stanje nije sporno, predstoje presude, koje kažnjavaju takvo lice, što ubrzava ishod procesa. Uz odgovor na tužbu moraju da se prilože dokazi.
Novina je i da stranke mogu da pokrenu takozvanu neposrednu reviziju, kojom je Vrhovni sud dužan da im da odgovor, odnosno da reši pravno pitanje. Zakon je usklađen sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima državne zajednice, koja je proklamovala ljudska prava u skladu sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda SE i u tesnoj je vezi sa strateškim ciljem naše države za ulazak u Evropsku uniju.
Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore parnično procesno zakonodavstvo preneto je u isključivu nadležnost Srbije.
Danas na snagu stupio i novi Zakona o izvršnom postupku, kojim je obavljena reforma izvršnog postupka i novim rešenjima otklonjena prevelika zaštita dužnika. Usvajanjem ovog Zakona otklonjena je i neefikasnost u prinudnom izvršenju potraživanja poverioca utvrđenog izvršnom ispravom, što je bila glavna manjkavost prethodnog zakona. Zakon o izvršnom postupku uređuje postupak po kome sudovi sprovode prinudno potraživanje na osnovu izvršne, ili verodostojne, isprave i sprovode obezbeđenje potraživanja.
Radi poboljšanja efikasnosti i discipline sudija prilikom postupanja u predmetima izvršenja u zakon su unete odredbe, koje nepoštovanje rokova, ustanovljenih za sud, tretiraju kao sudijsko odugovlačenje postupka.
koje nepoštovanje rokova, ustanovljenih za sud, tretiraju kao sudijsko odugovlačenje postupka.
@@@
