Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240

Na današnji dan

1512. – Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči, prema čijoj je latinskoj verziji imena nemački kartograf Martin Valdzemiler Novi svet nazvao Amerika. To je prihvaćeno uprkos činjenici da je novi kontinent 1492. otkrio Vespučijev zemljak Kristofer Kolumbo.

1732. – Rođen je američki državnik Džordž Vošington, prvi predsednik SAD, vojskovođa iz Američkog rata za nezavisnost.

1788. – Rođen je nemački filozof Artur Šopenhauer. Sjedinio je kantovsku i pesimističko-budističku inspiraciju.

1819. – SAD su preuzele Floridu od Španije, prema sporazumu koji su potpisali američki državni sekretar Džon Kinsi Adams i španski ministar Don Luis de Onis.

1826. – Rođen je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, a potom osnivač i vodja Srpske narodne slobodoumne stranke.

1828. – Mirom u Turkmančaiju Persija je posle poraza u ratu s Rusijom prinuđena da joj preda deo Jermenije, uključujući glavni grad Jerevan.

1848. – U Parizu je izbila prva buržoasko-demokratska revolucija u kojoj se proleterijat pojavio kao društvena snaga sa sopstvenim političkim zahtevima.

1862. – Tokom Američkog građanskog rata Džeferson Dejvis proglašen je predsednikom Konfederacije Država Amerike.

1875. – Umro je francuski slikar Žan Batist Kamij Koro, jedan od tvoraca modernog lirskog intimnog pejzaža.

1882. – Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom i sebe kraljem. Knez je postao 1868. posle ubistva njegovog oca kneza Mihaila, a vlast je preuzeo od namesnika kad je 1872. postao punoletan.

1900. – Rođen je španski filmski režiser Luis Bunjuel, jedan od najvećih u svetskoj kinematografiji.

1913. – Vojska je u Meksiku ubila revolucionarnog predsednika Fransiska Madera i potpredsednika Pina Suaresa.

1921. – Rođen je centralnoafrički diktator Žan Bedel Bokasa, koji je na vlast došao vojnim udarom 1966, proglasio se doživotnim predsednikom, a potom i carem.

1935. – Rođen je srpski pisac Danilo Kiš, izuzetan stilista širokog obrazovanja, u čijim je delima sažeta sva gorčina surovog 20. veka. Bio je dramaturg pozorišta “Atelje 212” u Beogradu i lektor u Strazburu, Bordou i Lilu.

1942. – Zahvaćen unutrašnjom krizom i slomljen nacističkim varvarstvom, austrijski pisac Štefan Cvajg izvršio je samoubistvo u Brazilu.

1967. – Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno predao je izvršnu vlast generalu Suhartu, zadržavši samo titulu predsednika.

1979. – Karipsko ostrvo Santa Lusija steklo je punu nezavisnost, posle 165 godina britanske uprave.

1980. – Umro je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva.

1980. – Izraelska vlada donela je odluku o puštanju u opticaj nove nacionalne valute šekela, koji je zamenio izraelsku funtu.

1987. – Umro je američki slikar, novinar, filmski režiser i producent Endi Vorhol, jedan od najznačajnijih predstavnika pop-art slikarstva.

1992. – Dogovorom da Bosna i Hercegovina ostane u granicama u kojima je bila u SFRJ, da se ustavno uređenje bazira na nekoliko entiteta i da pregovori budu nastavljeni, u Lisabonu su završeni pregovori trojice lidera nacionalnih stranaka u BiH. Nekoliko dana kasnije vođa muslimana Alija Izetbegović je, na nagovor SAD, odbio da potpiše sporazum na koji je pristao što je potpalilo građanski rat u BiH.

1992. – Umro je vođa grčkih partizana Vafijadis Markos, komandant Demokratske armije Grčke u građanskom ratu od 1946. do 1949.

1993. – Sahranjeno je 38 Srba, muslimanskih žrtava, čiji su tela otkrivena na području Kamenice u blizini Zvornika. Leševi su jedva indentifikovani, jer su žrtve masakrirane.

1994. – Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da je bivši visoki službenik CIA Oldrič Hejzen Ejms devet godina bio špijun S S S R i potom Rusije.

1995. – Francuska je optužila četvoricu američkih diplomata i još jednog državljanina SAD za političku i ekonomsku špijunažu i naložila im da napuste zemlju.

1996. – Francuska je kao prva zemlja Evropske unije normalizovala diplomatske odnose sa SRJ i vratila ih na ambasadorski nivo.

1998. – Umro je srpski vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskom udesu i spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji.

1998. -Raspuštena je turska islamistička stranka “Partija blagostanja”.

2002. – Vođa angolskih pobunjenika Žonas Savimbi poginuo je u borbi s vladinim trupama u centralnom delu zemlje, što je sutradan potvrdio njegov pokret UNITA pošto je prikazan televizijski snimak njegovog izrešetanog tela.

2004. – Pripadnici pobunjeničke “Božje armije otpora” protiv vlade Ugande na severu zemlje upali su u kamp za raseljene i masakrirali najmanje 200 izbeglica. otpora” protiv vlade Ugande na severu zemlje upali su u kamp za raseljene i masakrirali najmanje 200 izbeglica. @@@

Povezano

Ostavite vaš komentar