Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240

31. januar Dan borbe protiv pušenja

Od toksina koji u ljudski organizam ulaze putem duvanskog dima, u njemu trajno ostaju 92-94 odsto, ostatak se izluči preko bubrega i kože, dok se kod žena najveći deo akumulira u dojkama.
Od 17 žena koje ostare pre vremena, 16 su pušači. Nikotin trajno oštećuje krvne sudove, smanjuje dotok kiseonika, onemogućava regeneraciju kože, koja dobija žuto-pepeljastu boju i bore, ali i oštećuje glasne žice.
Zdravstvenih posledica ima toliko da ih je teško i pobrojati, a koliko lečenje posledica dejstva duvanskog dima košta ovu naciju, teško da bi bilo ko sa sigurnošću mogao reći.
Da je među obolelima od malginih bolesti, posebno karcinoma pluća, najviše pušača, odavno je dokazano. Duvan je među “najzaslužnijima” za srčane i tegobe sa krvnim sudovima, od kojih je najdramatičnije oštećenje periferne cirkulacije.
U svim razvijenim zemljama na svim frontovima vodi broba protiv pušenja – donose se zakoni o zabrani pušenja na javnim mestima i u firmama, u nekim preduzećima, na osnovu broja popušenih cigareta (jedna cigareta 8-10 minuta), obračunava se vreme otsustvovanja i odbija od plate, jer poslodavac smatra da niko ne može istovremeno i da radi i da konzumira cigarete.
Pušenje zadire u oblast ljudskih sloboda i prava, čovek ima pravo sa sobom da radi šta hoće, ali nema pravo da škodi drugima.
U svetu, prema nekim procenama, puši 1,2 milijarde ljudi, a u našoj zemlji oko tri miliona. U duvanu, nije pronađena ni jedna jedina korisna materija. Nađeno je 4.000 otrovnih, od kojih su 43 kancerogene, mutagene, onkogene, a jedana od identifikovanih otrova je 200-250 puta jači od cijankalija!
Nevesela duvanska statistika kaže da na ulicama u Srbiji svakog dana završi 22 tone opušaka!.
Mesečno se u našoj zemlji baci 670 tona opušaka, godišnje – preko 8.000 tona godišnje! Oni otrovi koji nisu nisu stigli do ljudskog organizma, zagađuju okolinu, ulaze u vodotokove, zemljište i dalje u biljke… Pušači u Srbiji svakog dana u dim pretvore 73 miliona cigareta.
U našoj zemlji cigarete se u medijima se reklamiraju intenzivno, a Zakon o zabrani pušenja se ne poštuje.
Pušača je sve više i među odraslima i među mladima. Ne poštuje se zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, školama, bolnicama…
Zdrave stilove života među mladima, a to znači bez duvanskog dima, važno je razvijati, jer od njih zavisi kako će biti gledano sa medicinskog stanovišta naše društvo u budućnosti. Za sada statistike pokazuju da su vodeći uzroci smrti u Srbiji kardiovaskularne i maligne bolesti, za čiji nastanak pušenje cigareta predstavlja jedan od najvećih faktora rizika.
Medicinska statistika beleži da je infarkt četiri do šest puta češći kod pušača nego kod nepušača, takođe, kod nas se dnevno u proseku registruje jedan do dva moždana udara, i to sve češće u populaciji ispod 30 godina, a vaskularni hirurzi upozoravaju da su krvni sudovi kod mladih ljudi, dugogodišnjih pušača, starosti od 30 do 40 godina, u gorem stanju nego kod nekih 70-godišnjaka .
Nakon svake popušene cigarete, deo duvanskih otrova zauvek ostaje u organizmu. Ukoliko neko dnevno puši jednu paklicu, dakle 20 cigareta (jedna cigareta = 1 g), godišnje je to 7.300 kilograma. Neka u organizmu ostane samo jedan odsto tog opasnog sadržaja, godišnje je to – 700 grama otrova!!! Od toga, šest odsto ostaje u plućima, ostatak se “lageruje” u krvnim sudovima, jetri, mozgu, polnim žlezdama, kostima, koži….
Kod nas puši 60-70 odsto omladine u uzrastu od 15 godina, pri čemu su devojke brojnije, dok je u drugim zemljama taj procenat znatno niži – u Izraelu 4,9 odsto, u Švedskoj devet odsto, u SAD 12 odsto, u Nemačkoj 18 odsto, u Bugarskoj 41 odsto.
I ekonomski izdaci za duvan su impresivni.
Mi imamo dva zakona za borbu protiv duvana – republički o zabrani pušenja na javnim mestima iz 1994 i zakon koji je donet na tada saveznom nivou o zabrani reklamiranja duvana i alkohol, ali nažalost, nijedan se ne poštuje, čak ni u zdravstvenim ustanovama.
rani reklamiranja duvana i alkohol, ali nažalost, nijedan se ne poštuje, čak ni u zdravstvenim ustanovama.
@@@

Povezano

Ostavite vaš komentar