41 – U zaveri Senata, vojske i pretorijanaca, pripadnici pretorijanske garde ubili su rimskog cara Kaligulu. Omražen zbog rasipnosti, megalomanije i despotizma u svoje vreme, u istoriju je ušao kao jedna od najgrotesknijih carskih ličnosti.
76 – Rodjen je rimski car Hadrijan, koji je tokom vladavine od 117. do smrti 138, konsolidovao prostrano carstvo i utvrdio granice u Britaniji [Hadrijanov bedem] i Germaniji. Ugušio je ustanak u Judeji, a Jerusalem je pretvorio u rimsku vojnu koloniju. Podigao je veći broj gradova, medju kojima i Hadrijanov grad u Trakiji [Jedrene]. Bio je veliki poštovalac grčke kulture i pokrovitelj umetnosti.
1556 – U snažnom zemljotresu u kineskoj provinciji Šensi poginulo je oko 850.000 ljudi, a stotine naselja je uništeno. To je po broju žrtava bila jedna od najvećih prirodnih katastrofa u istoriji čvečanstva.
1712 – Rodjen je pruski kralj Fridrih II Veliki [Frederick], koji je po dolasku na presto 1740. u duhu prosvećenog apsolutizma reformisao zakonodavstvo i sudski postupak. U dvorcu “Sansusi” okupljao je filozofe, pisce i umetnike, medju kojima i Voltera [Voltaire]. Teritorijalno proširena i vojno ojačana, Pruska je za njegove vladavine bila jedna od najvećih evropskih sila.
1847 – Rodjen je srpski vojvoda Radomir Putnik, veliki vojskovodja i strateg, načelnik štaba Vrhovne komande [1912-1916], zaslužan za srpske pobede u Balkanskim ratovima. Uspešno je organizovao odbranu zemlje 1914, a posle sloma srpske vojske u zimu 1915, zbog bolesti je smenjen. Umro je na lečenju u Nici 1917.
1859 – U gradu Fokšan, Skupština narodnih predstavnika donela je odluku o ujedinjenju rumunskih kneževina Vlaške i Moldavije, čime su postavljeni temelji rumunske države. Za zajedničkog vladara izabran je moldavski knez Aleksandar Kuza.
1915 – Britanski ratni brodovi su u Prvom svetskom ratu u Severnom moru potopili nemačku krstaricu “Bliher” na kojoj je poginulo 870 ljudi.
1924 – Nekadašnja prestonica carske Rusije, Petrograd, dobila je novo ime – Lenjingrad, u znak sećanja na vodju Oktobarske revolucije Vladimira Iliča Lenjina.
1937 – Kraljevina Jugoslavija i Bugarska potpisale su pakt o večnom prijateljstvu.
1946 – Na osnovu rezolucije Generalne skupštine UN, koju su inicirale SAD, Velika Britanija i Kanada, osnovana je Komisija za atomsku energiju.
1965 – Umro je engleski državnik i pisac Vinston Čerčil [Winston Ćurćill], premijer Velike Britanije 1940-45. i 1951-55, jedna od najmarkantnijih političkih ličnosti 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1953. godine za memoare iz Drugog svetskog rata.
1972 – Japanski vojnik Šjoići Jokoi [Shoići Yokoi] otkriven je na pacifičkom ostrvu Guam, gde se 28 godina skrivao u džungli, ubedjen da Drugi svetski rat još traje.
1983 – U Italiji su uhapšena 32 člana terorističke organizacije “Crvene brigade” pod sumnjom da su izvršioci kriminalnih dela, uključujući i ubistvo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora.
1983 – Umro je američki filmski režiser Džordž Kjukor [George Cukor], dobitnik Oskara za film “My Fair Ledy”. Snimio je više od 50 filmova od kojih su najpoznatiji “Male žene”, “Filadelfijske priče”, “Plinsko svetlo”, “Zvezda je rodjena” i “Bogati i slavni”, poslednji film koji je snimio 1981. u dubokoj starosti.
1986 – Armija nacionalnog otpora bivšeg ministra odbrane Ugande Žoverija Musevenija [Yoweri] ušla je u glavni grad Kampalu i zbacila vladu generala Tita Okela [Okello]. Museveni je 29. januara proglašen novim šefom države.
1998 – U eksploziji koja je izazvala požar u oknu rudnika uglja Vangdjiajing u kineskoj provinciji Liaoning poginulo je 77 ljudi.
1999 – Jordanski kralj Husein [Hušein] potpisao je dekret kojim je starijeg sina Abdulaha [Abdullah] odredio za naslednika na prestolu.
2000 – U Hrvatskoj su održani prvi predsednički izbori posle smrti Franje Tudjmana u decembru 1999. Pobedom nad Draženom Budišom u drugom izbornom krugu 7. februara, predsednik Hrvatske postao je Stjepan Mesić.
2002 – U Bejrutu je ubijen bivši libanski ministar Eli Hobeika [Elie], koji se smatra jednim od odgovornih za masakre u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila 1982.
2001 – Za direktora Britanske berze, stare 200 godina, prvi put je imenovana žena, bivša bankarka Klara Furs [Furse].
2003 – Vlada Republike Srpske pozvala je sve osumnjičene za ratne zločine, uključujući i bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, da se dobrovoljno predaju Haškom tribunalu. tne zločine, uključujući i bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, da se dobrovoljno predaju Haškom tribunalu. @@@
