BOŽIĆ

Od dana Hristovog rođenja započinje hrišćanska era i od tog dana hrišćanski narodi, a i ostali svet, počinju brojati godine.
Za spomen rođenja Hristova, još od apostolskih vremena, ustanovljen je veliki praznik – Božić. Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Božić izvor svih hrišćanskih praznika, jer da nije bilo Hristovog rođenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja, ni drugih.
Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić ustanovljen je post koji nije tako strog kao Uskršnji. On odgovara zimskom, godišnjem odmoru. Međutim, Božić, ma u koji dan pao, mrsni je dan.
Na ikoni se Hristovo rođenje predstavlja pećinom u kojoj se nalaze jasle, Presveta Bogorodica sa Josifom i novorođeni Isus. Pastiri se klanjaju, a sjajna zvezda svojom svetlošću osvetljava novorođenog Hrista. Na visini lete anđeli, za jasle su privezane mazge, a jagnje je u prvom planu.
O Božiću ljudi se, umesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa “Hristos se rodi” i “Vaistinu se rodi”.
Nijedan praznik nema više narodnih običaja nego Božić, koji su se i dan-danas održali. Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik.
Grejući se oko badnjaka, ukućani se zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja, i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem.
Uoči Božića slamom se posipa pod u kući čime se dom pretvara u onu pećinu vitlejemsku u kojoj se rodio Hristos i u kojoj se prostirala slama radi ležanja stoke.
Na Božić, pre ručka se obavlja mirobožanje. Ovaj obred se vrši tako što domaćin uzme čašu sa rakijom ili vinom, prekrsti se i kaže Mir Božji, a ukućani odgovaraju Da Bog blagoslovi, ovaj ritual se ponavlja tako što domaćin uvek govori Mir Božji, a ukućani odgovaraju: da zdravi budemo, da žito rodi, da nas sreća prati i tome slično. Posle mirobožanja se postavlja svečana božićna trpeza. Kao na Badnji dan, tako se i na Božić velika pažnja posvećuje prazničnoj trpezi. Treba takođe istaći da nisu sva jela na božićnoj trpezi imala podjednak značaj. Posebno mesto zauzimaju česnica i pečenica. Česnica predstavlja obredni kolač koji se mesi rano izjutra i to sa osveštenom vodom i belim brašnom, ali bez kvasca. U česnicu se prilikom mešenja stavlja novčić, a česnica se isključivo lomi i to za ručkom. Naziv česnica potiče od izraza “čest”, “deo”, “sreća”, jer se lomi na delove i svakom porodičnom članu se daje deo, po kome se sreća proriče. Veruje se da će osoba koja pronađe novčić imati berićetnu i uspešnu godinu u svakom pogledu. Pečenica predstavlja vrstu žrtve koja se prinosi bogu. Ovaj običaj koji vuče korene iz prethrišćanskih verovanja, crkva je prihvatila i blagoslovila. Pečenica, tj. prase ili jagnje, moralo se peći sa glavom i nogama. Plećka od pečenice u pojedinim krajevima služi za predviđanje kakva će biti naredna godina. Ukoliko je na pečenoj plećki, kad se izvuče kost, ostalo mesa na kosti, verovalo se da će te godine stoka biti plodna.
Dolazak položajnika u kuću predstavlja jedan od nezaobilaznih sastavnih elemenata božićnog rituala. Položajnik je onaj koji na Božić prvo stupi u kuću. Običava se da u ulozi pložajnika bude odrasla osoba muškog pola ili muško dete. Njegova dužnost je da čestita Božić tako što blagosiljanjem poželi ukućanima zdravlje i berićetnu godinu.
Iako su božićni dani “neradni”, smatraju se kao povoljni za započinjanje novih poslova. Veruje se da će poslovi koji se započnu prvog dana Božića, pa makar i simbolično, biti uspešno završeni.
Drugog dana Božića, odnosno na Božji dan se posećuju prijatelji i rođaci. Ljudi se tokom božićnih praznika pozdravljaju sa Hristos se rodi-vaistinu se rodi!
Deveti jaunar se proslavlja kao treći dan Božića. Toga dana se iznosi slama iz kuće, što predstavlja prvu i najosnovniju radnju koja se izvodi trećeg dana Božića. Ljudi veruju u plodotvornu moć slame. Zbog toga se ona nije bacala, već se nosi u voćnjak, vinograd, a stavlja se i u privredne zgrade. Pravoslavna crkva tog dana slavi i Sv. Stevana.
si u voćnjak, vinograd, a stavlja se i u privredne zgrade. Pravoslavna crkva tog dana slavi i Sv. Stevana.
@@@