Večeras najveći deo čovečanstva dočekuje Novu godinu. Prema antičkim piscima, proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, a gašenje i paljenje svetla u ponoć podseća na običaj starih Egipćana da u pola noći najave dolazak svetlosti. Stari Persijanci su je proslavljali darujući jedni drugima jaja, a Rimljani skupocene poklone. Kao početak Nove godine 1. januar počeo je da se proslavlja u vreme vladavine rimskog državnika Julija Cezara, a kasnije su to prihvatili i hrišćani. Neki narodi, naročito u Aziji i Africi, Novu godinu ne dočekuju na dan prihvaćen u najvećem delu sveta.
1494. – U Rim su ušle snage francuskog kralja Šarla VIII, koji je pod pritiskom plemstva počeo osvajanje Italije.
1600. – Engleska kraljica Elizabet I izdala je povelju o osnivanju Istočnoindijske kompanije, koja je postala osnovna poluga u ekonomskom iskorišćavanju sirovinski bogatog područja istočne Azije i instrument širenja engleske kolonijalne imperije.
1617. – Rođen je španski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo, koji je najviše slikao religiozne komozicije baroknog stila.
1719. – Umro je engleski astronom Džon Flemstid, koji je 1675. osnovao nacionalnu opservatoriju u Griniču i zvanično postao “prvi kraljevski astronom”.
1845. – Rođen je srpski državnik Nikola Pašić, jedan od osnivača Radikalne stranke 1881. i njen vođa, tvorac Vidovdanskog ustava 1921, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
1869. – Rodjen je francuski slikar i vajar Anri Matis. U početku je bio pod uticajem Gistava Moroa, Pola Sezana i Pola Gogena, a od 1905. formirao je lični izraz i predvodio novi slikarski pravac – fovizam.
1877. – Umro je francuski slikar Gistav Kurbe, osnivač realističke škole i jedan od prvih umetnika koji je radio u prirodi.
1879. – Američki pronalazač Tomas Alva Edison je u Menlo Parku, Nju Džersi, prvi put javno demonstrirao svoju električnu sijalicu.
1880. – Rođen je američki general Džordž Maršal, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953, tvorac “Maršalovog plana” pomoći zemljama zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata.
1882. – Umro je francuski državnik i advokat Leon Mišel Gambeta, jedan od osnivača Treće republike, koji je znatno doprineo uspostavljanju parlamentarne demokratije posle pada cara Napoleona III.
1911. – Marija Kiri je dobila Nobelovu nagradu za hemiju za istraživanje radioaktivnih elemenata.
1945. – U saobraćaj je predat treći put obnovljen železnički most preko Save kod Beograda.
1946. – Predsednik SAD Hari Truman formalno je proglasio kraj neprijateljstava u Drugom svetskom ratu.
1948. – Umro je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel, koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski brzinski rekord u vožnji automobilom, a između 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem.
1951. – Umro je sovjetski političar i diplomata jevrejskog porekla Maksim Maksimovič Litvinov, šef sovjetske diplomatije od 1930. do 1939. godine.
1961. – Libanska armija je u Bejrutu sprečila Sirijsku narodnu partiju da izvrši državni udar.
1968. – Supersonični sovjetski putnički avion “TU-144” obavio je prvi let, nekoliko meseci pre britansko-francuske supersonične letilice “Konkord”.
1980. – Umro je američki filmski režiser Raul Volš, koji se okušao u svim filmskim žanrovima, posebno uspešno u vesternima.
1981. – U vojnom udaru koji je predvodio vazduhoplovni poručnik Džeri Rolings, u Gani je oborena civilna vlada Hile Limana.
1983. – U vojnom udaru u Nigeriji svrgnut je predsednik Šehu Šagari, koji je na vlast došao na izborima 1979. kojima je okončana 13-godišnja vojna vladavina. Predsednik je postao šef vojne hunte general Muhamed Buhari.
1988. – Indija i Pakistan sklopili su sporazum da jedni drugima ne napadaju nuklearna postrojenja.
1998. – Ministri finansija Evropske unije saopštili su definitivne kurseve prema kojima će se nacionalne valute 11 zemalja EU menjati u evro kad jedinstvena evropska valuta bude stupila na snagu 1. januara 1999.
1999. – Predsednik Rusije Boris Jeljcin iznenadio je svet odlukom da podnese ostavku i za vršioca dužnosti šefa države imenuje Vladimira Putina.
1999. – Predsednik Paname Mireja Moskoso formalno je od SAD povratio kontrolu svoje zemlje nad Panamskim kanalo />1999. – Predsednik Paname Mireja Moskoso formalno je od SAD povratio kontrolu svoje zemlje nad Panamskim kanalo@@@
