Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240

Mesec decembar

Narodna imena za decembar: studen, nikoljstak, “oko svetog Nikole”, božićni, koledar.
Decembar je možda još i najveseliji mesec. U ovim geografskim širinama u decembru obično padne prvi sneg koji deca toliko vole – toliko da ga posle kroz ceo život sa nekim svečanim raspoloženjem dočekuju.
Decembar je veseo jer se u njemu jasno osećaju predstojeći novogodišnji praznici.
Uostalom decembar je bio praznični mesec još kod starih Rimljana koji su 17. decembra počinjali proslavu Saturnalija. Tih svečarskih dana nije se radilo, delili su se pokloni, priređivane su gozbe, a robovi su dobijali neviđenu slobodu da se lepo oblače i da ne rade ništa.Ovaj praznik se nakon IV veka stopio sa Božićem.
U decembru pada i Hanuka, jevrejski praznik svetlosti; proslava oslobođenja jevrejske države od helenističkih okupatora (što je bilo u III veku) i ponovnog posvećenja Jerusalimskog hrama.
Što se nas tiče u ovim našim krajevima postoji običaj da se od 13. do 25. decembra svakog dana prati kakvo je vreme pa se po tome predviđa i vreme za čitavu narednu godinu. Svaki taj dan predstavlja jedan mesec: 13. je januar, 14. februar itd. Pa ako je 13. decembra lep dan takav će biti i ceo januar.
Decembar je dvanaesti i posladnji mesec u godini po gregorijanskom kalendaru i ima 31 dan. Ime mu dolazi od latinskog decem (= deset) jer je po starom, republikanskom kalendaru bio deseti po redu u godini. Po tom republikanskom kalendaru decembar je imao 29 dana, zatim je Cezarovom reformom dobio još jedan dan. Tada su svi meseci imali 30 ili 31 dan (izuzev februara koji je imao 29 dana – odnosno 30 svake prestupne godine). Ali 44. godine pre nove ere odlukom rimskog Senata mesec Quintilis koji je imao 31 dan posvećen je Cezaru, a 8. godine pre nove ere mesec Sextilis koji je imao 30 dana je posvećen Avgustu. Zatim je avgustu je dodat jedan dan da bi imao koliko i Cezarov jul (uzet je od februara), septembru je oduzet dan, oktobru je dodat dan, novembru oduzet, a konačno decembru dodat. Sve to da bi meseci naizmenično imali 30 odnosno 31 dan. Tako od tada decembar ima 31 dan.
decembru dodat. Sve to da bi meseci naizmenično imali 30 odnosno 31 dan. Tako od tada decembar ima 31 dan.
@@@

Povezano

Ostavite vaš komentar